Сергеј Гук анализира ситуацију око трупа и наоружања у Европи.

Пре недељу дана у Бриселу је одржана конференција на-челника генералштабова оружаних снага 26 НАТО-земаља и Русије. Представник РФ, генерал Јуриј Балујевски, дао је компромисни предлог у вези са Уговором о конвен-циналним оружаним снагама у Европи преговори о којем су зашли у ћорсокак. Припадници Алијансе одбацили су иницијативу Москве не предложивши са своје стране ништа ново. Наш посматрач Као што смо већ јављали, Русија је у децембру прошле године увела мораторијум на своје учешће у Уговору. То је учињено после бројних упозорења Запада. Москва је ратификовала овај документ и стриктно испуњавала његове услове. «Пристали смо на ограничења колони-јалног карактера која ограничавају премештање сопст-вених трупа на сопственој територији» – објашњавао је Владимир Путин новинарима. За разлику од нас, ниједна западна држава није оптеретила себе никаквим ограниче-њима.
Штавише, земље које су некада биле чланице Органи-зације Варшавског уговора пребегле су у Северноатлант-ску алијансу. Бивше совјетске републике на Балтику које су данас такодје чланице НАТО-а нису ни потписале дотични уговор. А оне државе које су то учиниле, нису ратификовале документ. Према подацима Министарства од-бране РФ, данас Северноатлански блок има сада 4 до 6 пута више тенкова и оклопних возила од нас. Да се и неговори о диспропорцијама у другим врстама наоружања или о новим америчким базама на Балкану, о плановима размештања америчког система противракетне одбране у Европи чији је прави циљ смањење стратешког потен-цијала Русије за одвраћање од агресије и, најзад, о све интензивном наоружавању Грузије од стране НАТО-а.
Генерал Балујевски предлагао је колегама да се врате принципу једнаке безбедности не за изабранике, већ за све. Са тим у вези, реба да се укину ограничења на количине наоружања на северном и јужном крилу Русије ида не буде никаквих забрана премештања трупа на њеној територији са циљем оперативног реаговања на нове ситуације и да апсолутно све НАТО-земље ратифи-кују Уговор о конвенциналним оружаним снагама у Европи.
Последњу тачку Алијанса је одбацила уз захтев о прет-ходном повлачењу руских трупа из Грузије и Придњест-ровља. Рачунало се на наивчине који нису упућени у право стање ствари. Прво, сва руска војна лица повукла су се из Грузије пре предвидјеног рока. Друго, у Придњестровљу је остало свега хиљаду и по војника који чувају огромне резерве муниције чији је рок упо-требе већ истекао. Реч је, фактички, о спречавању по-тенцијалне техногене катастрофе и доспевања експло-зивног материјала, на пример, у руке терориста. Јасно је да Брисел користи сваки изговор како би задржао своју војну надмоћ. Није јасан само циљ. Можда ради уцене и притиска или увлачења Русије у убитачну трку у наоружању, или ради нечег другог, још горег? Седиште Алијансе ћути о томе.
Ћорсокак штети обема странама. Русија мора да предузима додатне мере за осигурање националне безбедности. НАТО већ пола године не добија податке о дислокацији и пре-мештању руских војних формација на европској терито-рији коју Уговор обухвата. Нема информација ни о њи-ховом бројном стању, обнови и модернизацији. Инспек-тори Алијансе више не могу да додју у Русију, а њихове руске колеге у НАТО-земље. Све то ни најмање не погодује медјусобном поверењу.
Један западни дипломата је у интервјуу за московски дневник «Независимаја газета» објаснио да на војну сарадњу Брисела са Москвом негативно утичу неслагања око политичких питања која генерали нису у стању да реше. Овом рећима требало би додати једну веома важну околност. Све важне одлуке у Алијанси доносе се само уз дозволу САД – признао је недавно помоћник шефа Стејт депратмента Дејвид Крамер. Европљанима је додељена улога статиста, који глуме пратњу свог краља. А Вашингтону је Европа не подељена неслагањима кост у грлу. У овом случају управљање и манипулисање је теже — закључује Сергеј Гук.