DVADESET MISTERIJA ČITANJA

Najpre treba znati da  za vreme čotanja oči  gledaju na različite strane  (1.), a zatim ne smemo smetnuti s uma da  skoro polovinu  vremena prilikom čitanja oči čitaočeve gledaju na različita slova pri čemu se linije pogleda  mogu razilazizitzi na rtazličite „realcije„,  ili se pak ukrštati  (2).

Zanimljivo je da čak 95 od sto ljudi  čita - veoma usporeno – uspevajući da „savlada“ tek 180-220 reči u minuti,  a to znači da „pređe“ 1, 5 do 2 stranice za jednu i po do dve menute (3).  Pri  brzom čitanju oči se  zamaraju  više nego pri usporenom  (4),  dok nivo razumevanja pri tradicionalnom čitanju doseže do 60,  a kod brzog se penje i na 80 od sto od pročitanog  (5).  Tokom jednog časa čitanja oči „izvršioca čitalačkih poslova „  su čak 57 minuta zafiksirane na tekstu,  pa bi se moglo reći da su „uplovile“ u relativno mirnu luku  (6),  a tokom čitalačkog procesa  čitaočeve oči gledajući na različita slova „upućujući „ mozgu  različite „dojave „ i slike,  a mozak ih sve  bez ikakave prethodne selekcije objedinjuje u jednu sliku,  „koaliciju „ (7).  

Oči  čoveka  sa prosečnim čitalačkim navikama na jednom redu teksta naprave 12-16 pauza,  dok kod brzog čitanja  „zastoj“ se desi svega 2-4 puta na istoj „maršruti „ očinjeg vida  (8).  
Uobičajeno je da kod čitaoca obim istvoremene fiksacije čini 10 štampanih znakova,  to jeste istvremeno se jednim pogledom  „obuhvati“ 1, 5 do 2 reči u istom redu.  Kod onog koji brzo čita  „ulov“znakova  jednim pogledom je znatno bogatiji: 200 do 500 znakova,  a to znači 33-38 reči iz nekoliko redova teksta  (9).  Pri laganom čitanju uobičajena su 0, 5 do 0, 7  neopravdanih vraćanja na pročitani tekst po jednom redu (10).  Učenici na jednom redu teksta naprave 20 regresivnih pokreta,  a studneti 15  (11. ). Prilikom tradicionalnog čitanja  u proseku  jedna šestina  izgubljenog vremena otpada na na  regresivne pokrete očiju (12).  

Kako su čitali velikani

Napoleon je čitao brzinom od  2.000 reči u minuti  (13.),  Gorki je postavio rekrod od 4000 pročitanih reči u minuti  (14), dok je Balzaku za  čitanje romana od 200 stranica bilo dovoljno samo pola sata  (15. ).  Rekorder po broju pročitanih knjiga je  slavni ruski  biliopsiholog Nikolaj.  A. Rubakin sa 250.000 pročitanih tomova  (16),  dok po broju doslovno zapamćenog štiva iz pročtanih knjiga niko nije ravan izvesnom E. Gaonu  koji je  zapamtio sadržaje 2.500 pročitanih knjiga i mogao je da ih uvek ispriča od reči do reči kao što je u tom tomovima napisano  (17).  Niko kao Tomas Edison nije mogao da čita istovremeno 2-3 reda,  i da  zapamti  sadržaj teksta zahvaljujući sposbnostima za maksimalnu usredsređensot (18).  

Stivan Blumberg- najslavniji bibliokleptoman

Jedan od najslavnijih  bibliokleptomana na svetu,  Stiven Blimberg,  prisvojio je 23. 000 retkih knjiga iz 268 biblioteka  da bi obogatio  svoju kolekciju čija je vrendnost procenjena na oko 20 miliona dolara.  Ovaj knjižni kleptoman je razradio i primenjivao najrazličitije metode samo da dođe do plena,  pa bi ponekad  ulazio u biblioteku kroz ventilacione instalacije ili iz šahta lifta (19).  

Najduži maraton  zadatog  čitanja  na glas

Najduži maraton  zadatog  čitanja  na glas  trajao je 224 sata i zbio se u Trgovinskom csntru  „Mas“ u gradu Pajsandu,  u Urugvaju.  Marataonci  i maratonke  u čitanju Milton Nen, Silvina  Karbone, Karlos Anton, Edit Diaz, Joland Baptista i Natali Dantez postavili su tom prilikom  u Urugvaju  svetski rekord čitajući glasno  (mada ne i na sav glas) neprestano od 13.  pa sve do 22.  septembra 2007.  godine  (20).