ДВАДЕСЕТ МИСТЕРИЈА ЧИТАЊА

Најпре треба знати да  за време чотања очи  гледају на различите стране  (1.), а затим не смемо сметнути с ума да  скоро половину  времена приликом читања очи читаочеве гледају на различита слова при чему се линије погледа  могу разилазизитзи на ртазличите „реалције„,  или се пак укрштати  (2).

Занимљиво је да чак 95 од сто људи  чита - веома успорено – успевајући да „савлада“ тек 180-220 речи у минути,  а то значи да „пређе“ 1, 5 до 2 странице за једну и по до две менуте (3).  При  брзом читању очи се  замарају  више него при успореном  (4),  док ниво разумевања при традиционалном читању досеже до 60,  а код брзог се пење и на 80 од сто од прочитаног  (5).  Током једног часа читања очи „извршиоца читалачких послова „  су чак 57 минута зафиксиране на тексту,  па би се могло рећи да су „упловиле“ у релативно мирну луку  (6),  а током читалачког процеса  читаочеве очи гледајући на различита слова „упућујући „ мозгу  различите „дојаве „ и слике,  а мозак их све  без икакаве претходне селекције обједињује у једну слику,  „коалицију „ (7).  

Очи  човека  са просечним читалачким навикама на једном реду текста направе 12-16 пауза,  док код брзог читања  „застој“ се деси свега 2-4 пута на истој „маршрути „ очињег вида  (8).  
Уобичајено је да код читаоца обим истворемене фиксације чини 10 штампаних знакова,  то јесте иствремено се једним погледом  „обухвати“ 1, 5 до 2 речи у истом реду.  Код оног који брзо чита  „улов“знакова  једним погледом је знатно богатији: 200 до 500 знакова,  а то значи 33-38 речи из неколико редова текста  (9).  При лаганом читању уобичајена су 0, 5 до 0, 7  неоправданих враћања на прочитани текст по једном реду (10).  Ученици на једном реду текста направе 20 регресивних покрета,  а студнети 15  (11. ). Приликом традиционалног читања  у просеку  једна шестина  изгубљеног времена отпада на на  регресивне покрете очију (12).  

Како су читали великани

Наполеон је читао брзином од  2.000 речи у минути  (13.),  Горки је поставио рекрод од 4000 прочитаних речи у минути  (14), док је Балзаку за  читање романа од 200 страница било довољно само пола сата  (15. ).  Рекордер по броју прочитаних књига je  славни руски  билиопсихолог Николај.  А. Рубакин са 250.000 прочитаних томова  (16),  док по броју дословно запамћеног штива из прочтаних књига нико није раван извесном Е. Гаону  који је  запамтио садржаје 2.500 прочитаних књига и могао је да их увек исприча од речи до речи као што је у том томовима написано  (17).  Нико као Томас Едисон није могао да чита истовремено 2-3 реда,  и да  запамти  садржај текста захваљујући спосбностима за максималну усредсређенсот (18).  

Стиван Блумберг- најславнији библиоклептоман

Један од најславнијих  библиоклептомана на свету,  Стивен Блимберг,  присвојио је 23. 000 ретких књига из 268 библиотека  да би обогатио  своју колекцију чија је врендност процењена на око 20 милиона долара.  Овај књижни клептоман је разрадио и примењивао најразличитије методе само да дође до плена,  па би понекад  улазио у библиотеку кроз вентилационе инсталације или из шахта лифта (19).  

Најдужи маратон  задатог  читања  на глaс

Најдужи маратон  задатог  читања  на глас  трајао је 224 сата и збио се у Трговинском цснтру  „Мас“ у граду Пајсанду,  у Уругвају.  Маратаонци  и маратонке  у читању Милтон Нен, Силвина  Карбоне, Карлос Антон, Едит Диаз, Јоланд Баптиста и Натали Дантез поставили су том приликом  у Уругвају  светски рекорд читајући гласно  (мада не и на сав глас) непрестано од 13.  па све до 22.  септембра 2007.  године  (20).