Tbilisi-Moskva: diplomatija vina i tkemalija

Kako su eksperti i predviđali, Gruzija je pustila probni balon za obnovu odnosa sa Rusijom, koristeći sferu trgovine. Prvi ptu spole 7-godišnjeg prekida zvanično gruzijsko pristustvo u Rusiji je označeno malim paviljonom na međunarodnom sajmu hrane Prodekspo-2013.

Izvestan progres u odnosima izmđeu dve zemlje, koje su posle avgustovskog rata 2008. prekinule sve kontakte, postao je moguć posle smene gruzijske vlade.

Ipak samo vinom i tkemalijem onemeli odnosi između Moskve i Tbilisija neće oživeti. Po mišljenju politikologa i rukovodioca Centra za probleme globalizacije Aleksandra Čačije, većina stavnovnika na izborima je podržala Gruzijski san Ivanišvilija upravo u nadi da će doći do promene u spoljnopolitičkom kursu. Nova vlast otpužuje prethodne režime za potpunu političku nesposobnost, a ujedno za faktički raspad gruzijske ekonomije. Ali pri tome izjavljuje da ne menja spoljnu politiku Tbilisija, podvukao je Aleksandar Čačija u intervjuu za Glas Rusije.

- Samim tim oni priznaju ispravnost spoljne politike koju je odabrao još Ševernadze, a zatim potvrdio Saakašvili i koji podrazumeva evroatlantsku integraciju, stupanje u NATO i, naravno, poznatu konfrontaciju sa RF. Mada paralelno se daju izjave o tome da će se sa Rusijom uspostavljati odnosi.

Nažalost, nova gruzijska vlada bidzine Ivanišvilija i dalje u mnogome zavisi od SAD, smatra sa svoje strane ekspert za rusko-gruzijske odnose Konstantin Čikviladze.

- Ali ipak smatram da je Bidzina mudar čovek i da ako on veoma poželi i odluči da to učini, moći će da se okrene Rusiji. Smatram da Rusija treba da učini korake u susret.

Ruskoj Federaciji mnogo je povoljnije da se druži sa celovitom Gruzijom, nego sa pojedinim njenim teritorijama, rezimira Konstantin Čikvilidze.

Moskvi je posle smene vlasti u Tbilisiju pre svega bilo nejasno koliko su ozbiljne namere vlade Bidzine Ivanišvilija da izađe iz ćorsokaka i koliko je uopšte stabilna njegova vlast, govori glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov. U interevjuu za našu radiokompaniju on je primetio.

- Sada, čini mi se, kod nas su došli do preliminarnog zaključka da je to kao prvo ozbiljno, kao drugo prilično stabilno, zato treba podržati neke signale koji su odatle išli kako oni ne bi ostali da lebde u vazduhu. Odatle i Prodekspo, odatle i pregovori sa Oniščenkom i aktivizacija svakakvih civilnih i ekspertskih kontakata. U kojoj meri se može nešto pokrenuti da se pri tome ne dotiče satus Abhazije i Južne Osetije, u kojoj meri mi možemo da napredujemo. U nekom trenutku ćemo se zaustaviti na toj temi, i mislim da po tom pitanju nikakvih pomaka ne može da bude vrlo dugo. A nadalje, svaki naredni korak će biti mnogo složeniji.

Nikita Sorokin,