Slučaj Magnitskog – tačka ili tri tačke

Slučaj Magnitskog je zatvoren. Istrazi nije pošlo za rukom da sakupi objektivne podatke o tome da je protiv pravnika fonda Ermitaž Kapital bilo izvršeno krivično delo. Ovo je saopštio u utorak Istražni komitet RF. Da li će ova odluka biti tačka u skandaloznom slučaju? Uzimajući u obzir njegovu političku obojenost, ne, smatraju eksperti.

Prema verziji istrage, konsultant investicionog fonda Ermitaž Kapital uz pomoć pet kompanjona, organizovao je nezkoniti povraćaj poreza na profit iz 2006. godine. Tako je iz ruskog budžeta bilo pronevereno više od 5 milijardi rubalja. Sergeja Magnitskog su optužili za organizaciju sheme izbegavanja poreza. 37-godišnji pravnik se upoznavao sa materijalima slučaja u moskovskom istražnom zatvoru. Njegovo zdravstveno stanje se neočekivano pogoršalo i 16. novembra 2009. godine Magnitski je preminuo od srca.

Slučaj je izazvao široki odjek u javnosti, medicinski personal zatvora su optužili za nemar. Ipak 28. decembra prošle godine Tverski sud je oslobodio optuženog – bivšeg zamenika načelnika istražnog zatvora Butirska za medicinski rad Dmitrija Kratova. U njegovim dejstvima nisu pronađeni znaci nemara. Sud je priznao da između smrti Magnitskog i postupaka optuženog nema veze. A danas je Istražni komitet rešio da zatvori slučaj. Prema podacima istrage, Magnitski je u zatvoru bio u istim uslovim kao i drugi zatvorenici, nasilje i mučenja protiv njega nisu primenjivani.

Reći da je odlukom Istražnog komiteta na slučaj Mangitskog stavljena tačka moguće je samo u pravnom smislu. Problem je u tome što se slučaj mal te ne od samog početka iz pravne premestio u političku ravan. Za to je u velikoj meri zaslužan predsednik fonda Ermitaž Vilijam Brauder. Njegova burna delatnost je ovenčana određenim uspehom: senat SAD je usvojio takozvani zakon Magnitskog – crni spisak ruskih čunovnika koji su po mišljenju Braudera umešani u smrt pravnika. I ruski stav pretrpeo je određene promene, ističe politikolog Vladimir Slatinov.

- Videli smo evoluciju ruskog zvaničnog stava. Prvo je činjenica smrti dobila odjek u javnosti – i međunarodnoj javnosti, podrgrevan lobiranjem firme Ermitaž Kapital. Ruska strana je nesumnjivo ispoljila želju da istraži slučaj. Ipak procesni postupak nijezadovoljio određene strane, gospodin Brauder i Ermitaž Kapital su nastavili napore da proguraju akt Magnitskog. Pošto je akt bio usvojen, slučaj je dobio političku obojenost. Rusko rukovodstvo ga je ocenilo kao neprijateljski korak na račun RF, faktičko mešanje u njen suverenitet.

Treba reći da prema samom borcu za pravdu Vilijamu Brauderu organi reda u Rusiji imaju dosta pitanja. Sumnjiče ga ne samo za izbegavanje poreza, već i nezakonitu kupovinu akcija ruskih kompanija. Svoju istragu su sproveli i novinari. Oni smatraju da je Magnitski bio jedini koji je mogoa da svedoči o Brauderu. Ipak on je ćutao, nadajući se da će mu šef pomoći da izađe iz zatvora. Već posle smrti Magnitskog Brauder je počeo da širi priču o pravniku tobože ubijenom u zatvoru. Jer kao što se zna, napad je najbolja odbrana.

Andrej Smirnov,