Pasoš uralskog meteora

Geohemičari su rezimirali prve rezultate pada meteora koji je završio sredinom februara u jezeru Čebarkulj na Uralu. Međunarodnoj meteorskoj komisiji već je predat njegov pasoš. Metor su nazvali Čeljabinsk: terotirija pada njegovih komada posle eksplozije 15. februara obuhvatila je čitavu Čeljabinsku oblast. Prema podacima moskovskog Instituta za geohemiju i analitičku hemiju, kosmički uljez se sastoji uglavnom od silikata. Manje od 10% nebeskog tela čine cink, gvožđe, hrom, kobalt i alunimijum.

Starost meteora je po preliminarnim ocenama 4,5 milijarde godina. Prema rečima naučnika kosmički gost je stigao iz pojasa asteroida između Marsa i Jupitera. U tom regionu dosta je sličnih sitnih nebeskih tela.

Čeljabinski meteor je prvo bio deo velikog asteroida. Zatim se odvojio i uputio se na samostalni let. Pre oko 10 miliona godina u njega se zabilo drugo kosmičko telo. O tome svedoče tragovi topljenja koji su ostali posle zagrevanja meteora. Na kraju je do Zemlje doletelo prilično rastresito telo. Dospevši u zemaljsku atmosferu lako se raspalo na sitne deove. 90% mase meteora se rastvorilo prilikom ulaska u atmosferu, ali oko 10 tona je palo na Zemlju. Ipak naučnici su našli svega 3 kilograma.

Meteor Čeljabinsk prečnika 18-20 metara naneo je veliku štetu ljudima i gradskoj infrastrukturi: udarni talas na mnogim zgradama je izbio stakla. Od njihovih komadića postradalo je 1145 osoba. Naneta je šteta na skoro 3000 zgrada i objekata. Naučnici smatraju da kada bi meteor ušao u atmosferu Zemlje strmijom putanjom, posledice bi mogle da budu mnogo ozbiljnije.

Ukupan broj potencijalno opasnih asteroida po Zemlju danas iznosi preko 200000. Ozbiljnu pretnju predtavljaju kosmička tele prečnika od 40 metara. Energija koja se izdvaja prilikom sudara takvog objekta sa Zemljom uporediva je sa eksplozijom snažne termonuklearne bombe.

Olga Sobolevska,