Oleg Kulik postao ograničavač Haosa

Praznina, budistički pakao i likovi Kazimira Maljeviča, - u ramovima Olega Kulika. Jedan od najpoznatijih savremenih ruskih slikara prezentirao u Moskvi novi projekat „Ramovi“.

Pre desetak godina Oleg Kulik je šokirao posetioce izložbenih sala svojim performansima, za koje je dobio titulu najskandaloznijeg ruskog umetnika. Go je izigravao čoveka-psa i sa lajanjem se bacao na novinarke; u potrazi za Čovekom ronio je u akvarijum sa ribicama; igrao na haubi „mercedesa“ i nije puštao posetioce u jedan od najvećih muzeja umetnosti Švajcarske – Kuću kulture (Kunsthaus) u Cirihu.

Danas, kada su prisutne savremene skandalozne „art-grupe“, kao što su „Rat“ ili „Pussy Riot“, performansi Kulika deluju nekako naivno, pa čak buržoaski. Promenio se i sam slikar, prekinuo sa „unakazivanjem“, moglo bi se reći da se uozbiljio. Izložba, koja je otvorena u moskovskoj galeriji „Ridžina“, održava se pod nazivom „Ramovi“. Ranije neobuzdani akcionista kao da uokviruje prostor svoje umetnosti ramovima. Uostalom i sama ekspozicija izgleda potpuno pristojno.

Ulaz u izložbeni prostor čine ramovi sa ogledalima. Ovaj hodnik između svetova sa beskonačnim ponavljanjem odraza, izaziva nekomforni osećaj. Umetnik je ovaj prostor nazvao budističkim paklom. Inače, sami ramovi su izrađeni tibetanskim majstorima iz manastira Sera – jednog od najvećih budističkih manastira u svetu. Znaci simbolišu vatru i prevazilaženje zabluda.

Nakon prolaska kroz ova „vrata“, posetioca očekuje reklo bi se najpoznatije delo ruske avangarde – „Crni kvadrat“ Maljeviča. Međutim umetnik tvrdi da to uopšte nije „Crni kvadrat“, nego potpuno novo delo – „Beli ram“. Autor se inače trudi da ubedi posetioce, da svi izložbeni eksponati uopšte nisu to, što se čini. Jedan „Ram“ – „Madona“ (Bogorodica) – na prvi pogled izgleda kao okov ikone napravljen od figurica devojčica koje igraju, u raznobojnim maskama, unutar kojeg je „deprimirajuća“ praznina. Čini se da su izlišna bilo koja objašnjenja: nameće se asocijacija sa akcijom Pussy Riot. Međutim Kulik tvrdi, da je to samo određeno preosmišljavanje ideja i likova supermatizma Maljeviča.

Naravno pozivanje na Maljeviča – je puni pogodak. Mogu da postoje razlike u odnosima prema stvaraocu supermatizma, ali je njegovo stvaralaštvo zaista veoma poznato, njegova dela su odavno priznata kao klasika avangarde i zauvek su ušla u zlatni fond svetske umetnosti. Slična umetnička preosmišljavanja omogućavaju da se odbace sve optužbe, osnovno je – pozivanje na Maljeviča, a šta misle posetioci - to je druga stvar, sam umetnik ostaje van okvira potencijalnih sporova i skandala.

Jedan od najpoznatijih eksponata – apstraktna konstrukcija, koja visi ispod plafona. Na prvi pogled ovaj objekat najviše liči na luster, koji je izradio pristalica industrijskog stila. Ali je „Kupola“, koja je napravljena od svetlećih i crnih metalnih prstenova, - u stvari projekcija stare podzemne crkve.

Izložba će trajati do sredine juna, i sa sigurnošću se može reći, da je projekat Olega Kulika – jedan od najzanimljivijih događanja u moskovskom art-životu. To je novi korak u stvaralašštvu umetnika, koji u mnogo čemu predstavlja odrednicu savremene ruske umetnosti.

Armen Apresjan,