Kinezi – novi kolonizatori u Africi?

Kina dosledno učvršćuje svoje položaje u Africi. Trgovinski promet između Kine i Afrike povećao se od oko 20 milijardi dolara 2000. godine na 200 milijardi 2012. godine. Obim direktnih investicija Kine u Afriku protekle godine je iznosio 200 milijardi dolara, broj kineskih kompanija, koje rade na tom kontinentu iznosi dve hiljade. Pri tome Peking rado pruža afričkim zemljama kredite na povoljnim uslovima.

Za to on dobije pristup resursima Crnog kontinenta, a kineske kompanije ugovore za realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata. Komentar rukovodioca Centra rusko-kineskih istraživanja MDU Evgenija Zajceva.

- Kina je osnovni, ključni igrač, koji dinamično akumulira snage i uticaj na afričkom kontinentu u odnosu na tradicionalne učesnike tog procesa – EU, bivši Sovjetski Savez (današnju Rusiju) i SAD. Odnosno, Kina je mladi partner afričkih zemalja i inače afričkog kontinenta, koji je, čini mi se, dinamičniji od ostalih učesnika tog procesa.

Saradnja Kine i Afrike obuhvata ne samo ekonomiju. U 22 afričke zemlje deluju Instituti Konfučija, koji se smatraju jednim od osnovnih sprovodnika kineske «meke snage». Pri tome hiljade studenata je dobilo kinesku vladinu stipendiju, te studira u Kini. Dakle, kroz nekoliko godina afričke elite će slobodno kontaktirati s kineskim partnerima na jeziku Mao Ce Tunga. Sve to svedoči da interesovanje Pekinga prema Africi ima strateški karakter, - nastavlja Evgenij Zajcev.

- Smatram da Kina i kineski rukovodioci, koji obično procenjuju situaciju za više godina unapred, stavili su strateški zadatak – da se za dugo godina učvrste na afričkom kontinentu, odnosno, ozbiljno i za dugo.

Takva aktivnost Kine u Africi zabrinjava zemlje Zapada, pre svega SAD. Proteklog leta je turneju kroz Afriku izvršila ondašnji šef Stejt Departmenta Hilari Klinton. U jednom od svojih istupanja je ona izjavila da su prošla vremena, kada su tuđinci dolazili u Afriku, imali vajdu, a ništa nisu davali za uzvrat. S time treba svršiti.

Moglo bi da se smatra da je zabrinutost, povezana s kineskom ekspanzijom, svojstvena samo predstavnicima Zapada. Tobože Amerika i Evropa osećaju se nekomforno zbog rasta snage Kine, Afrika s tim nema ništa. Međutim, aktivnost Kine već je počela da plaši deo afričkih elita. Nedavno je glavni upravnik Centralne Banke Nigerije Lamido Sanusi objavio u Financial Times jedan članak, u kojem optužio Kinu za kolonijalizam. Prema njegovom mišlenju, Afrikanci iz navike smatraju Kinu zemljom u razvoju, zato imaju u nju veće poverenje nego u Zapad, mada za to davno nema osnove. Pri tome vajda od partnerstva s Kinom često ispada sumnjiva. Naprimer, infrastrukturni projekti u Africi Kina ostvaruje snagama svojih građana, a ne mesnog stanovništva. Dakle, za Afrikance se ne stvaraju nova radna mesta.