Кинези – нови колонизатори у Африци?

Кина доследно учвршћује своје положаје у Африци. Трговински промет између Кине и Африке повећао се од око 20 милијарди долара 2000. године на 200 милијарди 2012. године. Обим директних инвестиција Кине у Африку протекле године је износио 200 милијарди долара, број кинеских компанија, које раде на том континенту износи две хиљаде. При томе Пекинг радо пружа афричким земљама кредите на повољним условима.

За то он добије приступ ресурсима Црног континента, а кинеске компаније уговоре за реализацију крупних инфраструктурних пројеката. Коментар руководиоца Центра руско-кинеских истраживања МДУ Евгенија Зајцева.

- Кина је основни, кључни играч, који динамично акумулира снаге и утицај на афричком континенту у односу на традиционалне учеснике тог процеса – ЕУ, бивши Совјетски Савез (данашњу Русију) и САД. Односно, Кина је млади партнер афричких земаља и иначе афричког континента, који је, чини ми се, динамичнији од осталих учесника тог процеса.

Сарадња Кине и Африке обухвата не само економију. У 22 афричке земље делују Институти Конфучија, који се сматрају једним од основних спроводника кинеске «меке снаге». При томе хиљаде студената је добило кинеску владину стипендију, те студира у Кини. Дакле, кроз неколико година афричке елите ће слободно контактирати с кинеским партнерима на језику Мао Це Тунга. Све то сведочи да интересовање Пекинга према Африци има стратешки карактер, - наставља Евгениј Зајцев.

- Сматрам да Кина и кинески руководиоци, који обично процењују ситуацију за више година унапред, ставили су стратешки задатак – да се за дуго година учврсте на афричком континенту, односно, озбиљно и за дуго.

Таква активност Кине у Африци забрињава земље Запада, пре свега САД. Протеклог лета је турнеју кроз Африку извршила ондашњи шеф Стејт Департмента Хилари Клинтон. У једном од својих иступања је она изјавила да су прошла времена, када су туђинци долазили у Африку, имали вајду, а ништа нису давали за узврат. С тиме треба свршити.

Могло би да се сматра да је забринутост, повезана с кинеском експанзијом, својствена само представницима Запада. Тобоже Америка и Европа осећају се некомфорно због раста снаге Кине, Африка с тим нема ништа. Међутим, активност Кине већ је почела да плаши део афричких елита. Недавно је главни управник Централне Банке Нигерије Ламидо Сануси објавио у Financial Times један чланак, у којем оптужио Кину за колонијализам. Према његовом мишлењу, Африканци из навике сматрају Кину земљом у развоју, зато имају у њу веће поверење него у Запад, мада за то давно нема основе. При томе вајда од партнерства с Кином често испада сумњива. Например, инфраструктурни пројекти у Африци Кина остварује снагама својих грађана, а не месног становништва. Дакле, за Африканце се не стварају нова радна места.