Početna stranica > Novosti
Zli jezici znaju da kažu kako Norveška ima u svakom vidu umetnosti po jednog genija . U književnosti-Ibzena (Henrik Ibzen, 1828-1906 ), u muzici Griga ( Edvard Grieg, 1843-1907 ) i u slikarstvu Munka .
Razume se da to nije tako, ali i da jeste (a nije) , samo ta tri genija u Norveškoj bila bi sasvim dovoljna.
Za normalne evropske pokrajine, kontinentalne provincije, u XIX veku bi dovoljno bilo da su imale i po jednog velikana umetnosti, a trojica bi svoju otadžbinu svrstala u red umetnički vodećih zemalja na celom kontinentu, još ako je to i evropski, kao što jeste, onda i u vaskolikom svetu.
Devetnaesti vek-doba nacionalne samospozanje
Evropska umetnička raskrsnica: galsko osećanje za formu i nemački svet tamnih fantazija
Evropska umetnost druge polovine XIX veka bila je zajedička i razlikovala se ne toliko po oznaci „ncionalnost „, koliko po teritorijalnom principu: nekog je privlačio Pariz, nekog Minhen ili Berlin.
Munk je besumnje, ako bi se tako moglo reći, „najnorveškiji „ slikar. On se ovde rodio, ovde je učio, ovde postao slavan, ovde bio odbačen, ovde još za života poštovan kao nacionalni heroj.On slika skoro sve vreme norveške predele i norveške ljude, ovde kupuje kuću, ovde strasno voli, ovde teško i dugo boluje.
Ako se pod norveškim nacinalnim osobinama smtarju mračne boje i još mračnija raspoloženja, nervno rastrojstvo, usamljenost, stalna nervoza, histerija i manikalno –depresivna psihoza, onda je on tu u prvim redovima.
Ali to isto se može kazati i za švedska, finska, pa i za danska obeležja nacionalnih karaktera .Razmeđe vekova je obeleženo upravo tim tonovima.
Munk spojen najdubljim, skoro krvnim vezama s nemačkom umetnošću
Ali se ne sme pri tom zaboraviti da je i nemačka umetnost s kojom je Munk spojen najdubljim , skoro krvnim vezama, sredinom XIX veka bolovala od istih tih bolesti.I sve je to trajalo dugo, toliko dugo da je u HH veku baš taj tip nemačke umetnosti smatran kao nacionalno obeležje .
Ako hoćeš da budeš slikar, putuj u Pariz
Posle studiranja na Državnoj akedemiji sliakrstva i umetničkih zanata u Oslu, Munk prelazi u Pariz.Tamo je otišao pošto je dobio stipendiju koju samostalno nije odbrao, ali s tačke gledišta profesije u vreme 1880.-ih, nekog osobotog izbora i nije bilo.
Jer ako hoćeš da postaneš slikar, obavezno moraš ići u Pariz.
Mutne fantazije Odiona Redona, razmućene senke Ežena Krejera, i čak izazovni svetlosni efekti Gustava Moroa, pokazale su se kao plodno tlo za mladog Norvežanina sklonog melanholiji.
Dve izložbe u Berlinu, obe zatvorene odmah po otvaranju
Posle Pariza, usledio je Berlin i novi jezik koji je tu Munk našao , pokazaće svoju snagu.
U Berlinu će Munk prirediti dve izložbe, obe su zatvorene odmah po otvaranju: šta je ovo, to nije slikar, nego skandal-majstor!
Prvi ekspresionista po verziji istoričara umetnosti i hiperborjesko osećanje duga
„Krik „ nije dovoljan za spoznavanje mita o prvom ekspresionisti
Gledati Munka u takvom kvantitetu kako ga danas predstavlja izložba u Oslu, je veoma težak zadatak.Nije tamo samo „Krik“, a i on nije dovoljan gledaocima da spoznaju onog Munka, čiji je lik sazadn tim mitom o prvom ekspresionisti, slažu se likovni kritčari Eevrope koji su na svjim potrtalima već objvaili prve utiske o slavnjeničkoj izložbi u Nacionalnoj galeriji u Oslu, jednoj od mnogonbrojnih vrhunskih manifestacija iza koje stoji država Norveška, kojima se na dostojan način obeležava 150. godišnjica genijalnog nordijskog slikara.
Duša Munka tražila je bol i formu koja se kod njega mogla preobražavati
Tačno utvrđivanje rodoslova u poptunosti je u stanju da pomogne, uostalom to je jedan od zadivnjujućih slučajeva direktnog i prirodnog prelaza od stila k stilu u stvaralaštvu ne jedne biografije, nego bukvalno samo nekoliko godina.
Ne oštri rez, nego razuđeni prelazak s mogućnošću povratka uvek kad to duša zaželi.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
NACIONALNI BOL NORVEŠKE
08.06.2013. god.
Edvard Munk,(Edvard Munch, 1863-1944), čiju 150. godišnjicu rođenja Norveška obeležava desetinama prigodnih manifestacija, među kojima i dvema ogromnim izložbama u Oslu, koje rešavaju sve i svja, pod zajedničkim naslovom „Munk -150", predstavljaju hit sezone.
Norveška u svakom rodu umetnosti ima po jednog genija
Zli jezici znaju da kažu kako Norveška ima u svakom vidu umetnosti po jednog genija . U književnosti-Ibzena (Henrik Ibzen, 1828-1906 ), u muzici Griga ( Edvard Grieg, 1843-1907 ) i u slikarstvu Munka .
Razume se da to nije tako, ali i da jeste (a nije) , samo ta tri genija u Norveškoj bila bi sasvim dovoljna.
Za normalne evropske pokrajine, kontinentalne provincije, u XIX veku bi dovoljno bilo da su imale i po jednog velikana umetnosti, a trojica bi svoju otadžbinu svrstala u red umetnički vodećih zemalja na celom kontinentu, još ako je to i evropski, kao što jeste, onda i u vaskolikom svetu.
Devetnaesti vek-doba nacionalne samospozanje
Devetnaesti vek je bio doba nacinalne samospoznaje desetak „malih „ u predstavljanju kulturnih prestonica naroda Evrope koji su s potporom na postignuća samobitne istorije, konstituisali sopstvenu umetnost.Sa čime, istina, nije bilo sve tako jednostavno.
Evropska umetnička raskrsnica: galsko osećanje za formu i nemački svet tamnih fantazija
Evropska umetnost druge polovine XIX veka bila je zajedička i razlikovala se ne toliko po oznaci „ncionalnost „, koliko po teritorijalnom principu: nekog je privlačio Pariz, nekog Minhen ili Berlin.
Galsko osećanje za formu i nemački svet tamnih fantazija bili su u tom koordinatnom sistemu najtačniji orijentiri za privlačenje provincijalaca iz raznih uglova Evrope čime su bili više opsednuti nego sosptevnim kulturnim, nacionalnim telom i krvlju.
Munk- „najnorveškiji „ slikar
Munk je besumnje, ako bi se tako moglo reći, „najnorveškiji „ slikar. On se ovde rodio, ovde je učio, ovde postao slavan, ovde bio odbačen, ovde još za života poštovan kao nacionalni heroj.On slika skoro sve vreme norveške predele i norveške ljude, ovde kupuje kuću, ovde strasno voli, ovde teško i dugo boluje.
Ako se pod norveškim nacinalnim osobinama smtarju mračne boje i još mračnija raspoloženja, nervno rastrojstvo, usamljenost, stalna nervoza, histerija i manikalno –depresivna psihoza, onda je on tu u prvim redovima.
Ali to isto se može kazati i za švedska, finska, pa i za danska obeležja nacionalnih karaktera .Razmeđe vekova je obeleženo upravo tim tonovima.
Munk spojen najdubljim, skoro krvnim vezama s nemačkom umetnošću
Ali se ne sme pri tom zaboraviti da je i nemačka umetnost s kojom je Munk spojen najdubljim , skoro krvnim vezama, sredinom XIX veka bolovala od istih tih bolesti.I sve je to trajalo dugo, toliko dugo da je u HH veku baš taj tip nemačke umetnosti smatran kao nacionalno obeležje .
Ako hoćeš da budeš slikar, putuj u Pariz
Posle studiranja na Državnoj akedemiji sliakrstva i umetničkih zanata u Oslu, Munk prelazi u Pariz.Tamo je otišao pošto je dobio stipendiju koju samostalno nije odbrao, ali s tačke gledišta profesije u vreme 1880.-ih, nekog osobotog izbora i nije bilo.
Jer ako hoćeš da postaneš slikar, obavezno moraš ići u Pariz.
Munk je dospeo u tu slikarsku Meku 1895. i tu je video poslednju izložbu impresionista, što je bilo važno, ali sudeći po onome šta je posle slikao, na njega su ne manji utisak ostavili oni koji su ušli u istoriju umetnosti pod nimalo lepim, veštački objedinjenim ličnostima koje nisu imale ništa zajedničkog, a koji su nazavni „simbolistima „.
Mutne fantazije Odiona Redona, razmućene senke Ežena Krejera, i čak izazovni svetlosni efekti Gustava Moroa, pokazale su se kao plodno tlo za mladog Norvežanina sklonog melanholiji.
Dve izložbe u Berlinu, obe zatvorene odmah po otvaranju
Posle Pariza, usledio je Berlin i novi jezik koji je tu Munk našao , pokazaće svoju snagu.
U Berlinu će Munk prirediti dve izložbe, obe su zatvorene odmah po otvaranju: šta je ovo, to nije slikar, nego skandal-majstor!
Prvi ekspresionista po verziji istoričara umetnosti i hiperborjesko osećanje duga
Oni s kojima je Munk počeo u Berlinu, posle su postali „Berilnski secesionisti „, ali njega samog su istoričari umetnosti svrstali u ekspresioniste, čak i više od toga : nazvali su ga prvim ekspresionistom u istoriji evrposkog slikarstva !
Razume se da ije sam „Krik“ bio dvoljan da bi svog autora svrstali u taj pravac.
Ali gledano čisto istorijski, ipak to nije sasvim tako.Sav rani, a u mnogome i zreli Munk, to je čisti beklinijalizam, u kojemu dominaraju tamni snovi Arnolda Beklina, zasićeni skandinavskim očajanjem i stegnuti nemilosrdnim okovratnikom hiperborejskog osećanja duga.
„Krik „ nije dovoljan za spoznavanje mita o prvom ekspresionisti
Gledati Munka u takvom kvantitetu kako ga danas predstavlja izložba u Oslu, je veoma težak zadatak.Nije tamo samo „Krik“, a i on nije dovoljan gledaocima da spoznaju onog Munka, čiji je lik sazadn tim mitom o prvom ekspresionisti, slažu se likovni kritčari Eevrope koji su na svjim potrtalima već objvaili prve utiske o slavnjeničkoj izložbi u Nacionalnoj galeriji u Oslu, jednoj od mnogonbrojnih vrhunskih manifestacija iza koje stoji država Norveška, kojima se na dostojan način obeležava 150. godišnjica genijalnog nordijskog slikara.
Duša Munka tražila je bol i formu koja se kod njega mogla preobražavati
Tačno utvrđivanje rodoslova u poptunosti je u stanju da pomogne, uostalom to je jedan od zadivnjujućih slučajeva direktnog i prirodnog prelaza od stila k stilu u stvaralaštvu ne jedne biografije, nego bukvalno samo nekoliko godina.
Ne oštri rez, nego razuđeni prelazak s mogućnošću povratka uvek kad to duša zaželi.
Duša je pak Munkova tražila bol i formu koja se kod njega mogla preobražavati.
Izložba je otvorena u Nacionlnoj galeriji u Oslu, do 15. oktobra 2013.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Svih pet podmornica klase „Astjut“ van je upotrebe zbog problema sa održavanjem, koje dodatno pogoršava neadekvatna infrastruktura, navodi Defence Journal....
Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...
Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....
Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
