Почетна страница > Новости
Зли језици знају да кажу како Норвешка има у сваком виду уметности по једног генија . У књижевности-Ибзена (Henrik Ibzen, 1828-1906 ), у музици Грига ( Edvard Grieg, 1843-1907 ) и у сликарству Мунка .
Разуме се да то није тако, али и да јесте (а није) , само та три генија у Норвешкој била би сасвим довољна.
За нормалне европске покрајине, континенталне провинције, у XIX веку би довољно било да су имале и по једног великана уметности, а тројица би своју отаџбину сврстала у ред уметнички водећих земаља на целом континенту, још ако је то и европски, као што јесте, онда и у васколиком свету.
Деветнаести век-доба националне самоспозанје
Европска уметничка раскрсница: галско осећање за форму и немачки свет тамних фантазија
Европска уметност друге половине XIX века била је заједичка и разликовала се не толико по ознаци „нционалност „, колико по територијалном принципу: неког је привлачио Париз, неког Минхен или Берлин.
Мунк је бесумње, ако би се тако могло рећи, „најнорвешкији „ сликар. Он се овде родио, овде је учио, овде постао славан, овде био одбачен, овде још за живота поштован као национални херој.Он слика скоро све време норвешке пределе и норвешке људе, овде купује кућу, овде страсно воли, овде тешко и дуго болује.
Ако се под норвешким нациналним особинама смтарју мрачне боје и још мрачнија расположења, нервно растројство, усамљеност, стална нервоза, хистерија и маникално –депресивна психоза, онда је он ту у првим редовима.
Али то исто се може казати и за шведска, финска, па и за данска обележја националних карактера .Размеђе векова је обележено управо тим тоновима.
Мунк спојен најдубљим, скоро крвним везама с немачком уметношћу
Али се не сме при том заборавити да је и немачка уметност с којом је Мунк спојен најдубљим , скоро крвним везама, средином XIX века боловала од истих тих болести.И све је то трајало дуго, толико дуго да је у ХХ веку баш тај тип немачке уметности сматран као национално обележје .
Ако хоћеш да будеш сликар, путуј у Париз
После студирања на Државној акедемији слиакрства и уметничких заната у Ослу, Мунк прелази у Париз.Тамо је отишао пошто је добио стипендију коју самостално није одбрао, али с тачке гледишта професије у време 1880.-их, неког особотог избора и није било.
Јер ако хоћеш да постанеш сликар, обавезно мораш ићи у Париз.
Мутне фантазије Одиона Редона, размућене сенке Ежена Крејера, и чак изазовни светлосни ефекти Густава Мороа, показале су се као плодно тло за младог Норвежанина склоног меланхолији.
Две изложбе у Берлину, обе затворене одмах по отварању
После Париза, уследио је Берлин и нови језик који је ту Мунк нашао , показаће своју снагу.
У Берлину ће Мунк приредити две изложбе, обе су затворене одмах по отварању: шта је ово, то није сликар, него скандал-мајстор!
Први експресиониста по верзији историчара уметности и хиперборјеско осећање дуга
„Крик „ није довољан за спознавање мита о првом експресионисти
Гледати Мунка у таквом квантитету како га данас представља изложба у Ослу, је веома тежак задатак.Није тамо само „Крик“, а и он није довољан гледаоцима да спознају оног Мунка, чији је лик сазадн тим митом о првом експресионисти, слажу се ликовни критчари Еевропе који су на свјим потрталима већ објваили прве утиске о славњеничкој изложби у Националној галерији у Ослу, једној од многонбројних врхунских манифестација иза које стоји држава Норвешка, којима се на достојан начин обележава 150. годишњица генијалног нордијског сликара.
Душа Мунка тражила је бол и форму која се код њега могла преображавати
Тачно утврђивање родослова у поптуности је у стању да помогне, уосталом то је један од задивњујућих случајева директног и природног прелаза од стила к стилу у стваралаштву не једне биографије, него буквално само неколико година.
Не оштри рез, него разуђени прелазак с могућношћу повратка увек кад то душа зажели.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
НАЦИОНАЛНИ БОЛ НОРВЕШКЕ
08.06.2013. год.
Едвард Мунк,(Edvard Munch, 1863-1944), чију 150. годишњицу рођења Норвешка обележава десетинама пригодних манифестација, међу којима и двема огромним изложбама у Ослу, које решавају све и свја, под заједничким насловом „Мунк -150", представљају хит сезоне.
Норвешка у сваком роду уметности има по једног генија
Зли језици знају да кажу како Норвешка има у сваком виду уметности по једног генија . У књижевности-Ибзена (Henrik Ibzen, 1828-1906 ), у музици Грига ( Edvard Grieg, 1843-1907 ) и у сликарству Мунка .
Разуме се да то није тако, али и да јесте (а није) , само та три генија у Норвешкој била би сасвим довољна.
За нормалне европске покрајине, континенталне провинције, у XIX веку би довољно било да су имале и по једног великана уметности, а тројица би своју отаџбину сврстала у ред уметнички водећих земаља на целом континенту, још ако је то и европски, као што јесте, онда и у васколиком свету.
Деветнаести век-доба националне самоспозанје
Деветнаести век је био доба нациналне самоспознаје десетак „малих „ у представљању културних престоница народа Европе који су с потпором на постигнућа самобитне историје, конституисали сопствену уметност.Са чиме, истина, није било све тако једноставно.
Европска уметничка раскрсница: галско осећање за форму и немачки свет тамних фантазија
Европска уметност друге половине XIX века била је заједичка и разликовала се не толико по ознаци „нционалност „, колико по територијалном принципу: неког је привлачио Париз, неког Минхен или Берлин.
Галско осећање за форму и немачки свет тамних фантазија били су у том координатном систему најтачнији оријентири за привлачење провинцијалаца из разних углова Европе чиме су били више опседнути него сосптевним културним, националним телом и крвљу.
Мунк- „најнорвешкији „ сликар
Мунк је бесумње, ако би се тако могло рећи, „најнорвешкији „ сликар. Он се овде родио, овде је учио, овде постао славан, овде био одбачен, овде још за живота поштован као национални херој.Он слика скоро све време норвешке пределе и норвешке људе, овде купује кућу, овде страсно воли, овде тешко и дуго болује.
Ако се под норвешким нациналним особинама смтарју мрачне боје и још мрачнија расположења, нервно растројство, усамљеност, стална нервоза, хистерија и маникално –депресивна психоза, онда је он ту у првим редовима.
Али то исто се може казати и за шведска, финска, па и за данска обележја националних карактера .Размеђе векова је обележено управо тим тоновима.
Мунк спојен најдубљим, скоро крвним везама с немачком уметношћу
Али се не сме при том заборавити да је и немачка уметност с којом је Мунк спојен најдубљим , скоро крвним везама, средином XIX века боловала од истих тих болести.И све је то трајало дуго, толико дуго да је у ХХ веку баш тај тип немачке уметности сматран као национално обележје .
Ако хоћеш да будеш сликар, путуј у Париз
После студирања на Државној акедемији слиакрства и уметничких заната у Ослу, Мунк прелази у Париз.Тамо је отишао пошто је добио стипендију коју самостално није одбрао, али с тачке гледишта професије у време 1880.-их, неког особотог избора и није било.
Јер ако хоћеш да постанеш сликар, обавезно мораш ићи у Париз.
Мунк је доспео у ту сликарску Меку 1895. и ту је видео последњу изложбу импресиониста, што је било важно, али судећи по ономе шта је после сликао, на њега су не мањи утисак оставили они који су ушли у историју уметности под нимало лепим, вештачки обједињеним личностима које нису имале ништа заједничког, а који су назавни „симболистима „.
Мутне фантазије Одиона Редона, размућене сенке Ежена Крејера, и чак изазовни светлосни ефекти Густава Мороа, показале су се као плодно тло за младог Норвежанина склоног меланхолији.
Две изложбе у Берлину, обе затворене одмах по отварању
После Париза, уследио је Берлин и нови језик који је ту Мунк нашао , показаће своју снагу.
У Берлину ће Мунк приредити две изложбе, обе су затворене одмах по отварању: шта је ово, то није сликар, него скандал-мајстор!
Први експресиониста по верзији историчара уметности и хиперборјеско осећање дуга
Они с којима је Мунк почео у Берлину, после су постали „Берилнски сецесионисти „, али њега самог су историчари уметности сврстали у експресионисте, чак и више од тога : назвали су га првим експресионистом у историји еврпоског сликарства !
Разуме се да ије сам „Крик“ био двољан да би свог аутора сврстали у тај правац.
Али гледано чисто историјски, ипак то није сасвим тако.Сав рани, а у многоме и зрели Мунк, то је чисти беклинијализам, у којему доминарају тамни снови Арнолда Беклина, засићени скандинавским очајањем и стегнути немилосрдним оковратником хиперборејског осећања дуга.
„Крик „ није довољан за спознавање мита о првом експресионисти
Гледати Мунка у таквом квантитету како га данас представља изложба у Ослу, је веома тежак задатак.Није тамо само „Крик“, а и он није довољан гледаоцима да спознају оног Мунка, чији је лик сазадн тим митом о првом експресионисти, слажу се ликовни критчари Еевропе који су на свјим потрталима већ објваили прве утиске о славњеничкој изложби у Националној галерији у Ослу, једној од многонбројних врхунских манифестација иза које стоји држава Норвешка, којима се на достојан начин обележава 150. годишњица генијалног нордијског сликара.
Душа Мунка тражила је бол и форму која се код њега могла преображавати
Тачно утврђивање родослова у поптуности је у стању да помогне, уосталом то је један од задивњујућих случајева директног и природног прелаза од стила к стилу у стваралаштву не једне биографије, него буквално само неколико година.
Не оштри рез, него разуђени прелазак с могућношћу повратка увек кад то душа зажели.
Душа је пак Мункова тражила бол и форму која се код њега могла преображавати.
Изложба је отворена у Национлној галерији у Ослу, до 15. октобра 2013.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
