Avganistan: šta je trebalo dokazati

Ne sasvim uobičajenu otvorenost za visokog vojnog činovnika ispoljio je ovih dana u intervjuu za britanski Gardijan komandant Međunarodnih snaga za podršku bezbednosti u Avganistanu, američki general Džozef Danford. Novinske agencije su iznele na prvo mesto njegovu izjavu o tome da afganistanskim snagama bezbednosti može da zatreba vojna podrška snaga zapadne koalicije još najmanje 5 godina.

Kao glavni razlog nastavka vojne pomoći snagama avganistanske armije i policije Danford je nazvao visoke gubitke koje su lokalni vojnici pretrpeli u sukobima sa teroristima ovog leta. Prema objavljenim podacima, svake nedelje u tim sukobima ginulo je najmanje sto saradnika organa reda.

Po mišljenju komandanta, snage bezbednosti u Avganistanu koje se brzo uvećavaju sada broje 350 000 ljudi i ne treba im pomoć u savladavanju osnovnih borbenih veština. Ali još uvek im je potrebna podrška u pogledu materijalno-tehničkog snabdevanja, sakupljanja obaveštajnih podataka i vatrene podrške iz vazduha. Tim povodom komandant snaga ISAF nije isključio mogućnost učešća NATO snaga u borbenim dejstvima i posle 2014. godine. Jer buduća misija, podstio je on, gradiće se na tri onosve – obuka, savet, podrška. A reč podrška u leksikonu NATO-a upravo označava mogućnost vojne pomoći.

Kako smatra zamenik direktora Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin, izjave generala Danforda ne treba prihvatati kao strogo lično mišljenje.

- Očigledno on prenosi razmišljanja koja potiču od rukovodstva NATO-a, kaže ekspert. Sasvim je jasno da avganistanske snage bezbednosti za godinu dana neće postati delotvorne i borbeno sposobne. Ali sa druge strane besmisleno je nagađati. Ako tamo ostane nekoliko hiljada vojnika NATO-a, teško da neko može da im zabrani da učestvuju u borbenim dejstvima. Drug aje stvar ako sa svojim zadatkom ne izađe na kraj 150 hiljada vojnika, nekoliko hiljada tim pre neće to učiniti.

Ne vidi neočekivanosti u izjavi komandanta snaga ISAF ni Tomas Ruting, kopredsednik nezavisnog analitičkog centra Avganistan Analists Netvrk sa ofisima u Berlinu i Kabulu. Ali on ističe drugi aspekat.

- Znači li to da misija NATO-a nije izvršena? – pita se on u razgovoru za Glas Rusije. Po meni tu treba gledati šire. Avganistan nije samo vojna misija. Za mene je mnogo važnije videti da sa političke tačke gledišta situacija u Avganistanu zamršena je do krajnjosti. Rešavanje ovog problema pokušavaju da nadoknade, ali sada je prekasno.

Izgleda da bi političari zemalja učesnica avganistanske misije trebalo da se sete jedne davne izreke: Quod erat demonstrandum – što je i trebalo dokazato. U krajnjoj liniji radi toga da se, ulazeći u neki vojni lavirint, pobrinu o tome kako da odatle izađu.

Oleg Severgin,