Sirija treba da se koncentriše na pripremu za odbranu od vojih napada

Govorimo o temi koja se najviše razmatra u čitavom svetu – situaciji oko Sirije. Predsednik Barak Obama ne odustaje od napada na Siriju, čak bez obzira na odustajanje zemalja članica NATO-a od operacije. Sirijski lider Bašar Asad je izrazio bojazan da će intervencija u njegovoj zemlji dovesti do rata u čitavom bliskoistočnom regionu.

Situaciju u Siriji prokomentarisao je za Glas Rusije srbski vojni komentator Milovan Drecun.

- Što se tiče same fizičke sile, SAD raspolažu velikom vojnom moći, i nije ništa sporno da oni sami mogu da nanesu udare sirijskoj armiji. Tako da u tom smislu nema ograničenja za upotrebu sile. Pri tome ja mislim da ni sirijska armija trebala da više obrati pažnju na sopstvenu odbranu. Dakle to što sirijska armija može da uradi da analizirajući neka iskustva drugih zemalja koje su bile pogođene američkim i NATO vojnim intervencijama da se na vreme pripremi da brani svoje vojne resurse. E sada ćemo videti ako dođe do akcije koliko će regularne snage Sirije uspeti da se odbranu tih vazdušnih udara. Ako se uspešno odbrane i ako gubitke smane na minimum oni mogu da računaju da će nastaviti dalje borbu i protiv pobunjenika i da će sprečiti eventualnu intervenciju u smislu dolaska stranih snaga na svoju teritoriju.

Posebno čudovišno u kontekstu situacije u Siriji deluje nedavna primena hemijskog oružja koja je izazvala pogibiju civila i vojnika sirijske armije. SAD i zapadne zemlje su položile krivicu za događaj na samog Bašara Asada. Mada mnogi sada u to sumnjaju.

- U ovom sadašnjem međunarodnom poretku argumenti su na strani jačeg. Sećate se samo koliko naprimer bilo dokazivanja sa srpske strane zločina na pijaci u Sarajevu koji su zapravo počinile muslimanske snage. Sećate se samo Račka. Koliko je bilo dokazivanja sa srpske strane i mnogih međunarodnih snaga da nije bio nikakav masakr. Koliko je bilo predstavnika UN koji su tvrdili drugačije. Ali SAD i Zapad su tvrdili da se desilo nešto što ne odgovara činjenicama. I to tumačenje prošlog kao verodostojne istine i poslužilo je za intervencije SAD ili NATOa. Sećamo se intervenciju u Iraku. Živimo u svetu u kome je prekrajanje istine evidentno, u kome će medije poput Bi Bi Si-ja ili Si En En-a, barem to moje iskustvo sa njima 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji, su prave fabrike laži koje su isključivo u interesu agresivne politike koju u pojedinim trenucima vode njihove Vlade. Mislim da je tu ipak Asad pogrešio jer je morao da uspostavi mnogo jači mehanizam kontrole skladišta hemijskog oružja. Možda je mogao još mnogo ranije da traži od UN da njihovi stručnjaci budu u samoj Siriji i da kontrolišu ta skladišta hemijskog oružja. Vidite sada da je Karla del Ponte govori od početka da su najverovatnije pobunjenici bili ti koji su i upotrebili hemijsko oružje. Ali se ovoga puta njeni argumenti malo uvažavaju. Kada je trebala da napravi jednu antisrpsku priču za događaje na prostorima bivše Jugoslavije onda je ona bila podržana od strane Vašingtona i mnogih drugih centara. Ali sada kada je njena priča drugačija od one koju pokušava da plasira Vašington, njeni argumenti ne prolaze. Dakle mislim da je teško se braniti činjenicama i hednom realnom argumentacijom od optužbe da je ipak sirijska vojska upotrebila hemijsko oružje. Ponavljam, živimo u svetu u kome su činjenice i istina uvek na strani jačeg.

Situaciju u Siriji prokomentarisao je za Glas Rusije srbski vojni komentator Milova Drecun.

Grigorij Sokolov,