Siriju pljačkaju kriminalci

Muzej pod otvorenim nebom, kako često nazivaju Siriju, može da ostane bez eksponata. Od početka vojnog konflikta 2011. godine u zemlji su uništeni mnogi spomenici
kulturnog nasleđa. A one koji još nisu izbrisani sa lica zemlje, nemilosrdno razaraju i odnose pljačkaši. Za dve godine šverc drevnih predmeta sa teritorije Sirije uvećan je deset puta. Ako ovaj proces ne bude uskoro zaustavljen, kulturno nasleđe može da bude zauvek izgubljeno za čovečanstvo, smatrju eksperti.

Prema preliminarnim proračunima, za vreme oružanog konflikta u Siriji već je pokradena najmanje trećina lokalnih muzeja. Ozbiljno su postradali ili uništeni mnogi istorijski spomenici, od kojih je deo unet u Spisak Svetskog nasleđa UNESKA. A većina artefakata koje su brižljivo sakupljale ekspedicije arheologa poslednjih 150 godina u toku neprekidnih iskopavanja, prodato je na crnim tržištima sirijskih suseda. Gubitak kulturnih vrednosti u regionu danas je najaktualniji, istakla je za Glas Rusije profesor Ruskog državnog humanitarnog univerziteta, vodeći naučni saradnik Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka Jelna Melkumjan:

- Kriminalci plaljčkaju džamije, crkve, muzeje i biblioteke. Sve pokradeno se odvozi. U toku vojnih dejstava se razaraju jedinstveni arhitektonski spomenici. Na primer, veoma je postradao grad Alepo. A tamo su mnogi objekti uneti u spisak UNESKA za svetsko nasleđe. U drugim gradovima takođe su razoreni spomenici od svetske vrednosti.

O mogućnosti gubitka svetskog kulturnog nasleđa i pojave tržišta crne arheologije eksperti su govorili još pre godinu dana. Tada je vlada zemlje obećala da će učiniti sve kako bi se sačuvale vrednosti. Ipak danas je već očigledno da vlasti nisu bile u stanju da osigurju zaštitu. Od prvih dana vojni konflikt je privukao pažnju ne samo ljubitelja lake zarade, već i onih koji se bave švercom profesionalno i ne zaustvljaju se ni pred čim radi zarade, uveren je predsednik Institut za Bliski Istok Jevgenij Satanovski.

- Nije slučano što se tamo nalaze hiljade terorista, između ostalog iz zona aktivnog pljačkanja arheoloških kolekcija Iraka, Avganistana, Libije. U vreme borbe za nezavisnost od diktature Gadafija, od dikature Sadama, od diktture Nadžibule, bili su pokrdeni praktično svi nacionalni muzei i arheološki parkovi. Postaojnje takve vrste profesionalaca na sirijskoj teritoriji daje im vrlo široke mogućnost za popunjavanje međunarodnog tržišta crne arheologije.

Pljačkanje spomenika umetnosti i kulture za vreme vojnih dejstava i militantnih konflikata pojava je koja je postala ne samo permanentna, već i u izvesnoj meri uobičajena. Do danas se ne zna sudbina spomenika Vavilona posle rata u Iraku, nemoguće je oceniti razmere pljačkanja Libije, a riznice Egipta još uvek kradu pljačkaši. Trgovina sirijskim antikvitetima već danas je stekla neviđene razmere. Njeni obimi su premašili dva miliona dolara. Ipak stručnjaci se nadaju da će poći za rukom da se makar delimično vremenom vrate spomenici svetske kulture. Ipak nikakvih garancija nema, nastavlja Jelena Melkumjan.

- Ima vrlo mnogo kolekcionara koji se zanimaju za predmete upravo istočne, islamske umetnosti. Zato neki artefakti mogu da isplivaju bilo gde. Ponekad to zaista može da se nađe i vrati. Mnogi predmeti su uneti u muzejske kataloge. Oni mogu da se prepoznaju zahvaljujući tome. Ali dok se vode vojna dejstva to teško da je moguće. Sigurna sam da će mnoge stvari biti jednostavno nepovratno izgubljene.

Masovni šverc istorijskih vrednosti Sirije brine i UNESKO. UN ulažu sve napore kako bi sprečile nezakonito odvoženje sirijskih kulturnih vrednosti. Ipak sada nije moguće osloniti se na prethodno iskustvo spasavanja kulturnih objekata, smatra stalni predstavnik UNESKA Eleonora Mitrofanova.

- U Siriji, bez obzira na to što mi govorimo o unutrašnjem konfliktu, vodi se pravi rat. U Egiptu je ipak bila revolucionarna situacija. I bez obzira na to što ona još ostaje i tamo je do danas nestabilno, to ipak nisu vojna dejstva gde se realno razaraju zdanja i prisutne su ljudske žrtve.

Konflikt u Siriji traje od marta 2011. godine. Do danas je razoreno potpuno ili delimično 11 nekropolja koje spadaju u rimsku epohu, vreme ranog hrišćanstva i arapskog kalifata. Među drugim nenadoknadivim gubicima su tvrđava iz 10. veka u Alepu, koju je izgradio prvi vladar dinastije Hamdamida, džamija iz 11. i pijaca iz 13. veka, stari minaret, drevna grčka i rimska naselja. Takođe je uništena crkva krstaša u zamku Krah de Ševalje u provinciji Homs i mnogo toga drugog. Za to vreme, po podacima sirijskih vlasti, poginulo je oko 8 hiljada ljudi, prema podacima UN više od 20 hiljada.

Milena Faustova,