Dijaspora nas hrani!

Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Slobodan Cvejić, kaže da čak 11 odsto građana preživljava samo od novca koji im redovno ili povremeno šalju rođaci iz inostranstva i da se i po tome vidi koliko je teška ekonomska situacija u kojoj se nalazimo i koliko je duboka kriza.

Taj novac uglavnom odlazi na plaćanje računa, kupovinu hrane i opremanje domaćinstva, dok retko služi za štednju, a još manje se koristi za neka ulaganja u biznis.
VELIKE KURSNE RAZLIKE NEKADAŠNJI „Mooneybookers“ sistem, sada ima novi oblik „Skrill“, koji omogućava skoro besplatan, a veoma brz priliv novca iz inostranstva – priča Šošević. – Na ovaj način, prosečan transfer iz dijaspore, koji iznosi od 250 do 300 evra može biti realizovan skoro besplatno. Jednokratni trošak je 10 evra za pripejd „master kard“ koji putem interneta otvara primalac novca. Da ova mogućnost ne bude previše idilična, banke vam konvertuju stranu valutu u dinare po niskom kursu, pa cena ovakvog transfera može doći do pet odsto od sume transfera.

- Kao što nikada nije utvrđen ni približan broj naših emigranata, tako je i količina novca koji transferišu u Srbiju, neprecizna i posredno izvedena kategorija – ističe diplomirani ekonomista Zvonimir Šošević. – Novac koji stigne neformalnim kanalima, u džepovima rođaka, prijatelja i kovertama preko vozača autobusa je i dalje veliki i pretpostavlja se da je po sumi jednak formalnim kanalima. Praktično, pare koje stižu iz dijaspore, održavaju socijalni status rođaka i prijatelja u Srbiji, koji ga primaju.

Trenutno je globalna cena transfera 200 dolara u svetu stabilizovana na blizu devet odsto, ali Međunarodna zajednica nastoji da globalno smanji cenu transfera novca na pet odsto u narednih pet godina. U Srbiji transfer novca i dalje prilično košta pošiljaoca ili primaoca, zbog visokih taksa.

OSNOVNO

UČEŠĆE doznaka u bruto društvenom proizvodu naše zemlje u poslednjoj deceniji je čak 2,5 puta veće od direktnih stranih investicija – ističe Šošević. – Novac se koristi za plaćanje troškova života, opremanje domaćinstava u Srbiji i za ishranu. Doznake u proseku čine 13,7 odsto BDP.