Zapadni svet obeležava Dan Svetog Nikole

Sledbenici zapadnoevropske grane hrišćanstva, kao i pravoslavni koji žive po grigorijanskom kalendaru, 6. decembra obeležavaju Dan Svetog Nikole. Ovaj hrišćanski svetac s kraja 3. i početka 4. veka naše ere postao je prototip najpoznatijih i omiljenih novogodišnjih likova – Santa-Klausa u zemljama Evrope i Amerike i Deda Mraza u Rusiji.

Sveti Nikola je jedan od najpoštovanijih svetaca hrišćanskog sveta. O njegovom rođenju znalo se malo. Tačno je utvrđen samo dan smrti: prema predanju, svetac je umro na dan boginje Dijane ili Artemide po paganskom kalendaru. U savremenom mesecoslovu taj datum pada na 6. decembar. Episkop grada Mire u drevnoj provinciji Likiji (savremena teritorija Turske), sveti Nikola je ušao u istoriju hrišćanstva zahvaljujući svojim čudesima, zastupništvu siromašnih i ugrođenih, rekao je u intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije direktor informacione službe Rimokatoličke arhieparhije Majke Božije u Moskvi sveštenik Kiril Gorbunov.

- Nikolaj Mirlikijski, kako ga još zovu, jedan je od svetaca drevne crkve. On je poticao iz prilično bogate porodice. Ono nasledstvo koje je dobio od roditelja još kao sveštenik s radošću je trošio na potrebe sirimašnih. Pri tome trudio se da to čini neprimetno kao poklon. Proslavio se i time što je izveo nekoliko čuda, između ostalog vaskrnsnuo je poginulog ribara. Njegov lik vrednog pastira, čudotvorca i vrlo velikodišnog čoveka odavno je zapečaćen u narodnoj svesti. Zato na hriščanskom istoku Nikola Čudotvorac je jedan od najomiljenijih i najpoštovanijih svetaca, a broj praznika posvećenih njemu u ruskom pravoslavnom kalendaru čak je teško prebrojati.

Prvo je Dan Nikole Ugodnika proslavljan samo među katolicima u italijanskom gradu Bariju. Upravo tamo u 9. veku bile su prenete mošti sveca. Ipak već od 11. veka dan sećanja na njega postao je široko rasprostranjen. Dan Svetog Nikole posebno su zavolela deca. Svake godine uoči 6. decembra ona pre nego što odu da spavaju ostave pored kreveta obuću ili vešaju pored kamina čarape. Prema legendi, ako se dete lepo ponašalo tokom godine, sveti Nikola obavezno tamo ostavlja poklon ili novčić. Ova tradicija je takođe izašla iz legendi koje su postojale za života episkopa Nikolaja Mirilikijskog, objasnio je za radiokompaniju Glas Rusije istoričar religije Jurij Tabak.

- Njegov život i njegova biografija sve vreme praćeni su pričama o poklonima i spasu. On se stalno pojavljivao u potrebnom trenutku kako bi spasao nekog čoveka, požalio ga ili mu nešto poklonio. Poznata je, na primer, priča kada kada je u kuću osirotelog čoveka sveti Nikola bacio tri vreće sa zlatom za miraz njegove tri ćerke. Upravo zahvaljujući tom mirazu na Zapadu se i pojavila ideja da se deci u znak sećanja na njega ostavljaju pokloni ili pare.

Ni savremeni svet nije zaboravio na velikodušnost svetog Nikole. Istina, on sada ima druga imena: na Zapadu je to pretežno Santa-Klaus, u Rusiji – Deda Mraz, objašnjava sveštenik Kiril Gorbunov.

- Svi ovi bajkoviti svetski likovi koji donose deci poklone pojavili su se ne tako davno zbog sekularizacije, tačnije desakralizacije praznika svetog Nikole. U Evropi to je počelo jođ za vreme Reformacije, kada je postojala borba protiv kulta svetaca. Ipak holandski izgovor imena Svetog Nikole Sinterklas sačuvao se i transformisao u Santa-Klaus. U ruskoj tradiciji prvo su bili pokušaji da se on nazove dedom Nikolom, mada vremenom se ustalilo ime Deda Mraz.

Upravo od Svetog Nikole u evropskim zemljama započinju božićni praznici. Ulice gradova i vitrine prodavnica ukrašavaju se lepim raznobojnim girlandama, kite se božićne jeleke. Nešto pre toga katolici i vernici protestantskih konfesija započinju Advent – tradicionalni božićni post. On će biti završen 24. decembra uveče, kada nastupa Božić.

Milena Faustova,