Западни свет обележава Дан Светог Николе

Следбеници западноевропске гране хришћанства, као и православни који живе по григоријанском календару, 6. децембра обележавају Дан Светог Николе. Овај хришћански светац с краја 3. и почетка 4. века наше ере постао је прототип најпознатијих и омиљених новогодишњих ликова – Санта-Клауса у земљама Европе и Америке и Деда Мраза у Русији.

Свети Никола је један од најпоштованијих светаца хришћанског света. О његовом рођењу знало се мало. Тачно је утврђен само дан смрти: према предању, светац је умро на дан богиње Дијане или Артемиде по паганском календару. У савременом месецослову тај датум пада на 6. децембар. Епископ града Мире у древној провинцији Ликији (савремена територија Турске), свети Никола је ушао у историју хришћанства захваљујући својим чудесима, заступништву сиромашних и угрођених, рекао је у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије директор информационе службе Римокатоличке архиепархије Мајке Божије у Москви свештеник Кирил Горбунов.

- Николај Мирликијски, како га још зову, један је од светаца древне цркве. Он је потицао из прилично богате породице. Оно наследство које је добио од родитеља још као свештеник с радошћу је трошио на потребе сиримашних. При томе трудио се да то чини неприметно као поклон. Прославио се и тиме што је извео неколико чуда, између осталог васкрнснуо је погинулог рибара. Његов лик вредног пастира, чудотворца и врло великодишног човека одавно је запечаћен у народној свести. Зато на хришчанском истоку Никола Чудотворац је један од најомиљенијих и најпоштованијих светаца, а број празника посвећених њему у руском православном календару чак је тешко пребројати.

Прво је Дан Николе Угодника прослављан само међу католицима у италијанском граду Барију. Управо тамо у 9. веку биле су пренете мошти свеца. Ипак већ од 11. века дан сећања на њега постао је широко распрострањен. Дан Светог Николе посебно су заволела деца. Сваке године уочи 6. децембра она пре него што оду да спавају оставе поред кревета обућу или вешају поред камина чарапе. Према легенди, ако се дете лепо понашало током године, свети Никола обавезно тамо оставља поклон или новчић. Ова традиција је такође изашла из легенди које су постојале за живота епископа Николаја Мириликијског, објаснио је за радиокомпанију Глас Русије историчар религије Јуриј Табак.

- Његов живот и његова биографија све време праћени су причама о поклонима и спасу. Он се стално појављивао у потребном тренутку како би спасао неког човека, пожалио га или му нешто поклонио. Позната је, на пример, прича када када је у кућу осиротелог човека свети Никола бацио три вреће са златом за мираз његове три ћерке. Управо захваљујући том миразу на Западу се и појавила идеја да се деци у знак сећања на њега остављају поклони или паре.

Ни савремени свет није заборавио на великодушност светог Николе. Истина, он сада има друга имена: на Западу је то претежно Санта-Клаус, у Русији – Деда Мраз, објашњава свештеник Кирил Горбунов.

- Сви ови бајковити светски ликови који доносе деци поклоне појавили су се не тако давно због секуларизације, тачније десакрализације празника светог Николе. У Европи то је почело јођ за време Реформације, када је постојала борба против култа светаца. Ипак холандски изговор имена Светог Николе Синтерклас сачувао се и трансформисао у Санта-Клаус. У руској традицији прво су били покушаји да се он назове дедом Николом, мада временом се усталило име Деда Мраз.

Управо од Светог Николе у европским земљама започињу божићни празници. Улице градова и витрине продавница украшавају се лепим разнобојним гирландама, ките се божићне јелеке. Нешто пре тога католици и верници протестантских конфесија започињу Адвент – традиционални божићни пост. Он ће бити завршен 24. децембра увече, када наступа Божић.

Милена Фаустова,