Šta znače ljudska prava za BiH?

Ozbiljni politčki skandal je sazreo u Bosni i Hercegovini. Tužilaštvo zemlje je započelo istragu o neispunjavanju odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu povodom takovzanog slučaja Sejdić-Finci. Da podsetimo: još 2009. godine predstavnici romske i jevrejske opštine BiH Dervo Sejdić i Jakob Finci su dobili u Evropskom sudu za ljudska prava slučaj protiv Bosne i Hercegovine, čiji zakoni ne dovzoljavaju nacionalnim manjinama da budu birane u Prezidijum zemlje.

Prema Dejtonskom sporazumu iz 1995. godine na to imaju pravo samo tri konstitutivna naroda – Srbi, Hrvati i muslimani.

Situaciju komentariše politikolog iz Republike Srpske Vlade Simović.

- U BiH se presuda često koristi od strane političke elite, pre svega kod bošnjaka, kako bi se pokušala promeniti u Dejtonu Ustavna struktura. 1995. godine, kada je stvoren Dejton, on je bio stvoren po meri tri naroda koji su bili konstitivni narodi, to su Srbi, Hrvati i muslimani, koji su u tom trenutku bili u ratu. I sve što je rađeno kao deo rešenja, rađeno je upravo kako bi zadovoljio interese tri naroda. Tada se nije  vodilo računa o tome da bi trebalo da budu neki od nacionalnih manjina u institucijama u Predsedništvu. U principu mi danas imamo probleme koji su faktički nastali 1995. godine. Paradoksalno je da su između ostalog i članovi delegacije EU učestvovali u krejiranju Dejtonskog mirovnog sporazuma i rešenja koja su upravo diskriminisala manjine. A danas BiH teraju da promene nešto što je zaista EU potpisala 1995. godine. Međutim problem je u tome da u državi koja je podeljena i koja je postkonfliktna jako je teško doći do nekakvog rešenja koje je u principu omogućilo konsenzus i manjina, i ova tri konstituivna naroda.

A sada da čujemo mišljenje doktora istorije, rukovodioca Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelene Guskove.

- Ako se već tužilaštvo pozabavilo tim pitanjem, to je dobro. To će pomoći da se krene ka tome da se unesu promene neposredno u zakon o članstvu u Prezidijumu, pošto su tamo predviđena mesta samo za tri konstitutivna naroda. To znači promeniti zakon i Ustav. Zašto se sve toliko oteglo? Mnogi, između ostalog Hrvati i muslimani, smatraju da izmene mogu da potkopaju stabilnost BiH. Tako da odluka treba da bude doneta uz podršku EU i uz učešće pravnika. Evropski sud je doneo sličnu odluku pozivajući se na Konvenciju o zaštiti prava i sloboda. Ali on nije rekao kako treba da se reši ovo pitanje u okviru BiH. To jednostavno nije u njegovoj nadležnosti. Očigledno je da o izmenama treba da se dotovore tri konstitutivna naroda zemlje. Ali meni se čini da ne treba da bude reči o Prezidijumu BiH. Tamo ne moraju da budu predstavljeni drugi narodi. Na primer, iz Republike Srpske u Prezidijum BiH može da se bira svaki stanovnik, nezavisno od nacionalnosti. Tačnije, on ne mora da bude Srbin. Do tačno takvog zaključka treba da dođu i dve druge strane – hrvatska i muslimanska. I meni se čini da nam stav Republike Srpske pruža mogućnost rešavanja ovog pitanja: govoriti ne o nacionalnosti čoveka, već o tome iz kog dela BiH se on kandiduje.

Kolio brzo će to poći za rukom hrvatskoj i muslimanskoj strani, ne zna se. Ipak, po mišljenju Jelene Guskove, ako zemlju udaraju po novčaniku, to treba da ih podstakne na brže donošenje odluke.

Grigorij Sokolov,