Шта значе људска права за БиХ?
Озбиљни политчки скандал је сазрео у Босни и Херцеговини. Тужилаштво земље је започело истрагу о неиспуњавању одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру поводом таковзаног случаја Сејдић-Финци. Да подсетимо: још 2009. године представници ромске и јеврејске општине БиХ Дерво Сејдић и Јакоб Финци су добили у Европском суду за људска права случај против Босне и Херцеговине, чији закони не довзољавају националним мањинама да буду биране у Президијум земље.
Према Дејтонском споразуму из 1995. године на то имају право само три конститутивна народа – Срби, Хрвати и муслимани.
Ситуацију коментарише политиколог из Републике Српске Владе Симовић.
- У БиХ се пресуда често користи од стране политичке елите, пре свега код бошњака, како би се покушала променити у Дејтону Уставна структура. 1995. године, када је створен Дејтон, он је био створен по мери три народа који су били конститивни народи, то су Срби, Хрвати и муслимани, који су у том тренутку били у рату. И све што је рађено као део решења, рађено је управо како би задовољио интересе три народа. Тада се није водило рачуна о томе да би требало да буду неки од националних мањина у институцијама у Председништву. У принципу ми данас имамо проблеме који су фактички настали 1995. године. Парадоксално је да су између осталог и чланови делегације ЕУ учествовали у крејирању Дејтонског мировног споразума и решења која су управо дискриминисала мањине. А данас БиХ терају да промене нешто што је заиста ЕУ потписала 1995. године. Међутим проблем је у томе да у држави која је подељена и која је постконфликтна јако је тешко доћи до некаквог решења које је у принципу омогућило консензус и мањина, и ова три конституивна народа.
А сада да чујемо мишљење доктора историје, руководиоца Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелене Гускове.
- Ако се већ тужилаштво позабавило тим питањем, то је добро. То ће помоћи да се крене ка томе да се унесу промене непосредно у закон о чланству у Президијуму, пошто су тамо предвиђена места само за три конститутивна народа. То значи променити закон и Устав. Зашто се све толико отегло? Многи, између осталог Хрвати и муслимани, сматрају да измене могу да поткопају стабилност БиХ. Тако да одлука треба да буде донета уз подршку ЕУ и уз учешће правника. Европски суд је донео сличну одлуку позивајући се на Конвенцију о заштити права и слобода. Али он није рекао како треба да се реши ово питање у оквиру БиХ. То једноставно није у његовој надлежности. Очигледно је да о изменама треба да се дотоворе три конститутивна народа земље. Али мени се чини да не треба да буде речи о Президијуму БиХ. Тамо не морају да буду представљени други народи. На пример, из Републике Српске у Президијум БиХ може да се бира сваки становник, независно од националности. Тачније, он не мора да буде Србин. До тачно таквог закључка треба да дођу и две друге стране – хрватска и муслиманска. И мени се чини да нам став Републике Српске пружа могућност решавања овог питања: говорити не о националности човека, већ о томе из ког дела БиХ се он кандидује.
Колио брзо ће то поћи за руком хрватској и муслиманској страни, не зна се. Ипак, по мишљењу Јелене Гускове, ако земљу ударају по новчанику, то треба да их подстакне на брже доношење одлуке.
Григориј Соколов,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
- Повезане теме
- РепубликаСрпска
- Босна
- права
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















