Bombarder Igora Sikorskog - „Ilija Muromec"

26. januara 1914. godine je obavljen probni let prvog teškog bombardera na svetu. To je bio drveni dvokrilac sa četiri motora ruskog konstruktora Igora Sikorskog. Bombarder je dobio ime u čast legendarnog ruskog viteza „Ilija Muromec“.

Mnogi evropski konstruktori u to vreme su pokušavali da naprave teške avione. Ali, njihovi eksperimenti su bili neuspešni. Poznati britanski inženjer Vilijem Lančester je objavio celo istraživanje, u kom je dokazivao da su avioni već dostigli maksimalne dimenzije.

Vest o letu 24-godišnjeg ruskog konstruktora Igora Sikorskog je odjeknula kao bomba. „Ilija Muromec“ je bio četiri puta teži od najvećih zapadnoevropskih modela. Najvažnije dostignuće konstruktora je to što je on uspeo da realizuje višemotornu šemu aviona. Događaj je otvorio novu epohu u razvoju avijacije.



Raspon gornjih krila „Ilije Muromeca“ je iznosio 30 metara, težina 5 tona. Posada je imala od četiri do sedam članova. Naoružanje – do sedam mitraljeza raznih modifikacija tog vremena. Za izbacivanje bombi, ukupne težine pola tone, je napravljen elektro start. Za vreme prvog svetskog rata fabrika aviona u Sankt Peterburgu je proizvela 60 vojnih mašina ovakve konstrukcije. Oni su formirali prvu eskadrilu teških bombardera na svetu.

„Ilija Muromec“ je u svoje vreme postavio mnogo rekorda u daljini i trajanju leta. Danas ovu tradiciju produžava ruska avijacija dugog dometa. U sastavu 37. Vazdušne armije se nalazi oko dve stotine nosača raketa i strateških bombardera. U toku neprekidne patrole iznad Atlantskog, Severnog ledenog i Tihog okeana oni mogu leteti i po 40 sati i uzimati gorivo u vazduhu.



Na raznim etapama patrole ruske bombardere često prate NATO avioni, ratna avijacija Kanade, Norveške ili Japana. Prema pričama pilota, rastojanje između njih i stranih pratioca ponekad bude tako malo da mogu ne samo mahnuti rukom, nego i videti izraz lica jedan drugom. Ruska avijacija dugog dometa je danas jedna od najboljih na svetu. Planirano je da se do 2015. godine u potpunosti modernizuje vazduhoplovna flota.

Mihail Arisotv,