Indija povećava vatrenu moć

Svetski mediji i vojni stručnjaci su prilično mirno reagovali na novo testiranje indijske balističke rakete „Agni-4“, koje je obavljeno u ponedeljak.

I ne radi se samo o tome da je ova raketa po svojim karakteristikama slabija od interkontinentalne rakete „Agni-5“, koja je prvi put testirana u aprili 2012. godine. Jednostavno, trka u naoružanju u Indijskom okeanu se nalazi na takvom nivou da testiranje raketa, koje su sposobne da nose nuklearne bojeve glave, više ni kod koga ne izaziva posebnu zabrinutost: ni kod potencijalnih saveznika Indije, ni kod njenih potencijalnih protivnika.

Posle uspešnog lansiranja rakete „Agni-4“ sa poligona na ostrvu Viler, Organizacija za odbrambena istraživanja i razrade je objavila da je ova raketa spremna da stupi na borbenu gotovost. Na taj način se odbrambeni potencijal Indije pojačao raketom, koja ima domet do 4.000 km i sposobna je da ponese bojeve glave (među njima i nuklearne) težine do jedne tone.

Za razliku od aprila 2012. godine, kada su svetski mediji aktivno komentarisali prve probe indijske rakete „Agni-5“, ovaj put se sve završilo šturim informacionim saopštenjima. Čak su pakistanski mediji, u suštini, preneli saopštenja indijskih informacionih agencija.

Radi se, verovatno, ne samo o poređenju taktiko-tehničkih karakteristika ove dve rakete. Mada „Agni-5“ ima veći domet (minimum 5.000 km), što znači da Indija ulazi u mali klub država koje poseduju interkontinentalne balističke rakete, daleko je dan kada će „Agni-5“ ući u naoružanje. Potrebno je da se obavi serija (možda ne samo jedna) testiranja. A, „Agni-4“ može uskoro ući u naoružanje.

Zašto aktivno povećavanje indijskog raketno-nuklearnog potencijala nije izazvalo oštre reakcije medija i stručnjaka? Postoji nekoliko objašnjenja.

Kao prvo, rakete sa tako velikim dometom ne mogu puno brinuti Pakistan, zemlju koja posebno revnosno prati jačanje odbrambenog potencijala Indije. Da bi se napao Pakistan dovoljne su i rakete stare modifikacije, koje Indija već poseduje.

Kao drugo, probe „Agni-4“, kao i prošle i buduće probe „Agni-5“, nisu adresovane Pakistanu. Kina za sada može da se oseća prilično mirno: ona poseduje rakete koje su po svojim karakteristikama mnogo jače od indijskih.



Ispada da za sada količinsko povećanje indijskog potencijala nije uticalo na balans snaga u regionu.

Međutim, sam proces postepenog povećavanja vojnog potencijala mogućih protivnika ne može da ne izazove zabrinutost.

U sadašnjim uslovima je teško očekivati da će se neka od država odlučiti da pređe sa geopolitičke konkurencije na nivo direktnog vojnog sukoba. Međutim, situacija u Indo-Pacifičkom regionu se vrlo brzo menja, ali ne na bolje.

Kina pojačava svoje ekonomsko, političko i vojno-pomorsko prisustvo u zoni Indijskog okeana. S druge strane, Indija sve aktivnije sarađuje, čak i vojno, sa zemljama Azijsko-Pacifičkog regiona. Među njima su i zemlje koje imaju nerešene probleme u odnosima sa Kinom. Na kraju krajeva, i SAD odlučno zahtevaju da učestvuju u rešavanju odnosa u Aziji. I u ovakvim uslovima dalji rast vojnog potencijala teško da se može nazvati pozitivnom činjenicom.

Boris Volhonski,