EU: Na predizbornom ringu izlazi teška kategorija

Ovih dana uglavnom je završeno kandidovanje vodećih kandidata za predstojeće izbore za glavni zakonodavni organ EU u maju od strane najvećih evropskih stranaka. Oni će pretendovati na dužnost šefa Evropske komisije pošto u novembru ove godine istekne mandat njenog aktuelnog predsednika Žozea Manuela Baroza, kao i na druge rukovodeće dužnosti u strukturama EU.

Nisu svi eksperti uvereni u to da će preliminarno predstavljanje budućih „brojeva jedan“ – a ove godine oslobađaju se dužnosti predsednika Evropskog saveta i šefa evropske diplomatije – biti dovoljan stimulans za porast aktivnosti birača na predstojećim izborima. A među kandidatima su prilično poznate ličnosti. Na primer, aktualni šef Evropskog parlamenta socijal-demokrata Martin Šulc, o čijem kandidovanju je saopšteno ranije. U februaru ove godine njegova kandidatura treba da bude utvrđena na kongresu predstavnika evropskih socijalističkih stranaka.

A ovih dana, kako je saopštio nemački WeltamSonntag, pozivajući se na diplomatske krugove u Briselu i Berlinu, glavnog kandidata odredili su demohrišćani u liku Evropske narodne partije. Kako se očekuje, na kongresu ENP u irskom Dablinu 6. marta kao broj jedan biće naveden bivši premijer Luksemburga i dugogodišnji šef Evrogrupe Žan-Klod Junker. Kako podvlači austrijski Der Štandard, u prilig njegovoj kandidaturi govori političko iskustvo, široka popularnost na evropskoj sceni, znanje nemačkog, francuskog i engleskog i što je dosta važno, podrška od strane velikog dela evropskih poslanika.

Prošle subote, po saopštenjima medija, svog vodećeg kandidata je imenovala i treća po brojnosti partija Evrope – Alijansa liberala i demokrata. To je postao takođe ništa manje poznat evropski političar – belgijski bivši premijer Gi Verhofstadt, pristalica pretvaranja EU u evropsku supersilu.

Ali danas perspektive navedenih kandidatura su još sasvim nejasne, smatra vodeći ekspert Centra za situacionu analizu Ruske akademije nauka Sergej Utkin.

- Za sada su to u značajnoj meri špekulacije. Mnogo će se ovde rešavati ipak već posle izbora. Mi smo više puta posmatrali EU kada su razmatrana prezimena ljudi koji bi mogli da se pojave na nekim dužnostima, a zatim, u toku zakulisnih pregovora, tamo su se našla potpuno druga lica.

Nejasnost, po rečima Utkina, unosi i rast uticaja evroskeptika. Na to je skrenuo pažnju takođe direktor programa Budućnost Evrope u nemačkom Fondu Bertelman Joahim Fric-Vaname.

- Evropski parlament koji imamo verovatno će biti podvrgnut jakom uticaju evroskeptika, antievropljana i ostalih populista. To će učiniti formiranje većine za izbore šefa Evropske komisije i utvrđivanje njenog sastava mnogo složenijim nego što je bilo do sada.

Između ostalog, po jednom od poslednjih anketiranja o kojima su saopštili mediji, evroskeptici mogu da zauzmu u Evroparlamentu do 27% fotelja. Teško da treba komentarisati značaj ove cifre.

Oleg Severgin,