Godinu dana zemaljskog života čeljabinskog meteorita

U Rusiji se ljudi danas sećaju čeljabinskog meteorita. 15. februara, na godišnjicu njegovog pada, olimpijskim šampionima u Sočiju su uručene medalje s krhotinama kosmičkog bolida. Godina dana zemaljskog života bolida obeležava se i na Uralu. Upravo tamo je, iznad grada Čeljabinska, pre tačno godinu dana eksplodirao meteorit. Krhotine bolida su se razletele na stotine kilometara unaokolo. A najveći od njih je pao u vode jezera Čebarkulj.

Hladno i sunčano jutro 15. februara 2013. godine stanovnici Čeljabinska još uvek ne mogu da zaborave. Iznenadna grmljavina i bleštava svetlost tada su bukvalno učinili da žitelji grada ogluve i zaslepeli su ih. A mobilna veza koja je bila na neko vreme prekinuta skoro da ih je navela na pomisao o početku nuklearnog rata, priznala je dopisniku radiokompanije „Glas Rusije“ stanovnica Čeljabinska, Ljudmila:

- Iznenada sam ugledala blesak. Pomislila sam da je počeo rat. Oblak je postajao sve širi i širi i strašno sam se uplašila. Onda su na radiju javili da je avion eksplodirao iznad Čeljabinska, a kasnije sam saznala da je pao meteorit.

Stručnjaci su tvrdili da su stanovnici Čeljabinska i okoline tada imali veliku sreću. Meteorit je ušao u Zemljinu atmosferu pod tupim uglom. Da je ugao njegovog pada bio drugačiji, telo težine od preko 11.000 tona brzinom od oko 19 kilometara u sekundi moglo bi prosto da zbriše grad s lica planete. Snaga eksplozije je iznosila 300 kilotona u trotilskom ekvivalentu. To je oko 20 puta više od snage bombe koja je eksplodirala iznad Hirošime. Zbog eksplozije je nastradalo oko dve hiljade ljudi, u mnogim zgradama su slomljena stakla na prozorima.

Skoro odmah se ispostavilo da je veliko parče nezvanog kosmičkog gosta palo u jezero kod malog grada Čebarkulja. Nekoliko meseci kasnije Čeljabinski državni univerzitet je zajedno s Ministarstvom za radijacionu i ekološku bezbednost grada objavio tender za podizanje nebeskog tela. Na konkursu je pobedila jekaterinburška kompanija „Aleut – službe za specijalne radove“. Od samog početka profesionalce su pratili neuspeh za neuspehom: naglo je zahladnelo, kvarilo se vreme, na jezeru su besneli vetrovi, tehnika je ispadala iz stroja. Ronioci su čak počeli da pretpostavljaju da se u čitavu stvar umešao vanzemaljski razum. O tome je dopisniku „Glasa Rusije“ koji je prisustvovao podizanju meteorita govorio tehnički direktor kompanije Maksim Šipulin:

- Bio je čitav niz dana kad nismo ništa mogli da pronađemo i kad nismo videli meteorit. Mislili smo da jezerski mulj, odnosno naslage gline, kriju od nas nebesko telo. Da je u meteoritu, na primer, postojala čestica razuma, ona bi prešla u ono što ju je okruživalo pola godine. Odnosno, u jezerski mulj koji je akumulirao ovu razumnu energiju i ne želi da pusti meteorit.

Tek nakon mesec dana svakodnevnih zaranjanja i višečasovnih podvodnih radova nebeski monstrum je uspešno izvučen na kopno. Parče teško preko 650 kilograma pronađeno je na dubini od preko 20 metara ispod debelog sloja mulja skoro slučajno, kad više nije bilo nade da će bilo šta biti pronađeno. Telo je skoro odmah poslato na ekspertizu u Čeljabinsk. Tamo je potvrđeno: ono je vanzemaljskog porekla i predstavlja strukturu običnog hondrita, odnosno kamenog meteorita. Zatim je bolid postao udeo ne samo naučnika, već i široke javnosti – izložen je u čeljabinskom muzeju. S takvom odlukom se, istina, nisu složili adepti novostvorene Crkve čeljabinskog meteorita. Oni su zamolili naučnike i gradske vlasti da im predaju kosmički objekat. To je božanska poslanica koja se ne sme ignorisati, tvrdio je poglavar nove „crkve“ Andrej Brejva.

- Po analogiji s biblijskom istorijom mi ovaj projekat nazivamo „tablicama“. Jer, upravo ovakav informacioni paket je jednom dobio Mojsije. I tamo nisu prosto na kamenu bili nacrtani neki simboli, već je postojala specijalna poslanica za ljude s kojima je Mojsije radio. Savremeni svet se veoma promenio i zahteva reforme. Ona duhovna znanja koja su postojala pre toga su već iscrpljena. Tu će biti i nova naučna znanja i svod moralno-pravnih normi koje omogućavaju ljudima da bolje žive. Glavno je da će duhovna i naučna znanja od sada postati jedna celina.

Bez obzira na to što su se glavne strasti vezane za meteorit već slegle, godinu dana njegovog boravka na Zemlji u Čeljabinsku i Čebarkulju je obeležena nizom izložbi i ekspozicija. Ni naučnici nisu zaboravili na nebeski bolid. Detaljno proučavajući došljaka iz kosmosa, već su dešifrovali neke tajne Vaseljene, a u budućnosti će moći ne samo da prave prognoze o nezvanim gostima iz kosmosa, već je moguće i da će shvatiti kako se mogu izbeći katastrofalni sukobi s njima.

MIlena Faustova,