SRPSKI ČOVEK - Delovanje, smisao i bitisanje

Iako imamo bogato nasleđe, vredna duhovna dela i značajnu političku i istorijsku državnost naš savremeni srpski čovek je sve slabiji pred naletima tuđinskih doktrina prema kojima pruža sve manji i manji otpor. Mnogo nas lakše slamaju nego nekada iako danas imamo mnogo više mogućnosti i znanja za odbranu.

     Srbi pre nekoliko vekova, pre sto godina, pa i pre šezdeset godina iako u mnogo gorem položaju pružali su neprijatelju mnogo veći otpor nego mi sada. Realno mi smo u odnosu na njih mnogo slabiji. Ti iskonskiji Srbi su pružali mnogo veći otpor nego mi danas razoreni, omekšani, umrtvljeni, destruktivni i neiskreni.

            Zato naše današnje stanje možemo podići na bolji nivo ako počnemo raditi na našim sopstevnim resursima, na popravljanju srpskog čoveka i izgradnji srpskog borca, srpskog nacionaliste i državotvornog Srbina koji će mišlju biti Srbin svakog metra srpske zemlje bez obzira da li je okupirana ili slobodna.

      Slabi smo jer gledamo da po Beogradu slobodno hodaju najgori izdajnici, troše špijunske pare po skupim restoranima, rasipaju se i ponižavaju našeg čoveka koji je iskreno uz svoj narod i državu. Dozvolili smo da nam vladaju najgori, oni koji ponosno u srcu Srbije brane velikohrvatski zločinački projekat, oni koji svim silama podupiru evroatlantističku okupaciju, duhovno, jezičko i kulturno razaranje identiteta.

            Naš čovek mora opet da skupi snagu, da se podigne, razotkrije laž i izdigne se pred naciju i za naciju. Naš čovek mora da shvati da lični prezir nije mera Srpstva. Da se ne smemo deliti na ravnogorce, ljotićevce, mladićevce, prečane, moravce, vojvođane, crnogorce, makedonce, krajišnike, šumadince itd jer smo mi isti. Svaki udar na bilo koji srpski prostor je udar na svakog Srbina i tako je bilo oduvek.

            Mora se misliti, delovati duhom, znanjem, mora se učiti a mi to imamo od koga, i iz raznih činova i knjiga, ideja i misli. Srbi morate biti Srbi i po krvi i po duhu. Naše nacionalno je samo jedan arhetip i mi ga ne možemo naučiti iz dela ni Nemaca, ni Engleza, ni Jevreja, ni katolika, ni masona, ni protestanata, ni fašista, ni komunista. Moramo učiti samo od nas i za to imamo vrhunske potencijale. Sama narodna književnost je tako bogat izvor svih znanja i filozofija da naš čovek nikada ništa drugo ne pročita steće znanje svog sveta.

             Mora se pokrenuti energija, potencijal koji će ostvarivati naše ciljeve, naše oslobođenje i naše državno ujedinjenje.

     Pokošeni smo u dva svetska rata, tokom devedesetih isterani sa mnogih životnih prostora, prepunili smo SAD, Kanadu, Australiju našim iseljenicima. Sasečeni demografski, pod titoizmom osakaćeni etnografski i danas mirno gledamo kako režim Borisa Tadića sprovodi i dalje zlodela ideologije Josipa Broza.
    
     Naš čovek mora da se pokrene, da se vrati sebi, da misli duhom, da u njemu opet uzavri krv slobode i časti. Srpski čovek mora da se pokrene, da se vrati sebi. Srpski čovek ne sme idejno da luta , ne sme da ruši temelje, da vrši razgradnju kontinuiteta jer svaka cigla iz temelja je deo srpskog tkiva. Srpski čovek misli nacionalno, veruje pravoslavno i govori srpskim jezikom. Zar treba da danas menjamo nacionalni identitet, zar treba da narodnu pravoslavnu veru menjamo teološkim apstrakcijama i zilotskim devijacijama, zar treba da srpski jezik menjamo nekim drugim koji se zove srbski ili crnogorski ili makedonski  ili maternji? Srpski čovek mora da brani, da gradi, do pronosi naš put, čuva našu duhovnost i antropologiju. Srpski čovek mora da bude graničar, vojnik srpskih prostora, srpske države.