СРПСКИ ЧОВЕК - Деловање, смисао и битисање

Иако имамо богато наслеђе, вредна духовна дела и значајну политичку и историјску државност наш савремени српски човек је све слабији пред налетима туђинских доктрина према којима пружа све мањи и мањи отпор. Много нас лакше сламају него некада иако данас имамо много више могућности и знања за одбрану.

     Срби пре неколико векова, пре сто година, па и пре шездесет година иако у много горем положају пружали су непријатељу много већи отпор него ми сада. Реално ми смо у односу на њих много слабији. Ти исконскији Срби су пружали много већи отпор него ми данас разорени, омекшани, умртвљени, деструктивни и неискрени.

            Зато наше данашње стање можемо подићи на бољи ниво ако почнемо радити на нашим сопстевним ресурсима, на поправљању српског човека и изградњи српског борца, српског националисте и државотворног Србина који ће мишљу бити Србин сваког метра српске земље без обзира да ли је окупирана или слободна.

      Слаби смо јер гледамо да по Београду слободно ходају најгори издајници, троше шпијунске паре по скупим ресторанима, расипају се и понижавају нашег човека који је искрено уз свој народ и државу. Дозволили смо да нам владају најгори, они који поносно у срцу Србије бране великохрватски злочиначки пројекат, они који свим силама подупиру евроатлантистичку окупацију, духовно, језичко и културно разарање идентитета.

            Наш човек мора опет да скупи снагу, да се подигне, разоткрије лаж и издигне се пред нацију и за нацију. Наш човек мора да схвати да лични презир није мера Српства. Да се не смемо делити на равногорце, љотићевце, младићевце, пречане, моравце, војвођане, црногорце, македонце, крајишнике, шумадинце итд јер смо ми исти. Сваки удар на било који српски простор је удар на сваког Србина и тако је било одувек.

            Мора се мислити, деловати духом, знањем, мора се учити а ми то имамо од кога, и из разних чинова и књига, идеја и мисли. Срби морате бити Срби и по крви и по духу. Наше национално је само један архетип и ми га не можемо научити из дела ни Немаца, ни Енглеза, ни Јевреја, ни католика, ни масона, ни протестаната, ни фашиста, ни комуниста. Морамо учити само од нас и за то имамо врхунске потенцијале. Сама народна књижевност је тако богат извор свих знања и филозофија да наш човек никада ништа друго не прочита стеће знање свог света.

             Мора се покренути енергија, потенцијал који ће остваривати наше циљеве, наше ослобођење и наше државно уједињење.

     Покошени смо у два светска рата, током деведесетих истерани са многих животних простора, препунили смо САД, Канаду, Аустралију нашим исељеницима. Сасечени демографски, под титоизмом осакаћени етнографски и данас мирно гледамо како режим Бориса Тадића спроводи и даље злодела идеологије Јосипа Броза.
    
     Наш човек мора да се покрене, да се врати себи, да мисли духом, да у њему опет узаври крв слободе и части. Српски човек мора да се покрене, да се врати себи. Српски човек не сме идејно да лута , не сме да руши темеље, да врши разградњу континуитета јер свака цигла из темеља је део српског ткива. Српски човек мисли национално, верује православно и говори српским језиком. Зар треба да данас мењамо национални идентитет, зар треба да народну православну веру мењамо теолошким апстракцијама и зилотским девијацијама, зар треба да српски језик мењамо неким другим који се зове србски или црногорски или македонски  или матерњи? Српски човек мора да брани, да гради, до проноси наш пут, чува нашу духовност и антропологију. Српски човек мора да буде граничар, војник српских простора, српске државе.