Šta je EU donela Istočnoj Evropi?

Pre deset godina – 29. marta 2004. godine – rukovodstvo EU utvrdilo je proširenje organizacije na račun 10 zemalja odjednom.

U sastav su bile primljene Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Litvanija, Letonija, Estonija, Kipar i Malta. To je pretvorilo EU od ekonomskog udruženja razvijenih zapadnih zemalja u opšteevropsku organizaciju. Dostignuća, lekcije i propuste date unije razmatra naš komentator Petar Iskenderov.

Strogo govoreći, sam proces formiranja najvećeg proširenja u istoriji EU trajao je više od godinu dana. Sporazum o pridruživanju novih država bio je potpisan 16. aprila 2003. godine u Atini između članova EU i 10 zemalja koje se pridružuju. Prvo je bilo planirano da proširenje 2004. godne bude još masovnije – uz učešće Bugarske i Rumunije. Mada Evropska komisija u odlučnom referatu našla je da ove zemlje nisu spremne za prijem u EU. Na kraju su Bugari i Rumuni postali članovi jedinstvene Evrope tek od 1. januara 2007. godine.

Poslednje etape proširenja EU 2004. i 2007. godine označile su spuštanje lestvice zahteva prema zemljama kandidatima, podvukla je u razgovoru za Glas Rusije šef odeljenja za evropska politička istraživanja IMEMO RAN Nadežda Arbatova.

- EU danas preživljava sistemsku, a ne prosto ekonomsku ili finansijsku krizu. Što se tiče ekonomske krize, ona je samo bila katalizator onih prolbema koji su bili nagomilani ranije. To se tiče i vrlo ishitrenog proširenja EU na zemlje koje nisu bile sto posto spremne za ulazak u ovu organizaciju.

Kao rezultat probleme socijalno-ekonomske nejednakosti i političkih protivrečnosti koji su se pojavili unutar EU trebalo je rešavati ne pre, već posle prijema pojedinih država u sastav ove organizacije.

Sa druge strane, bilo bi nepravedno polagati svu krivicu za položaj koji je nastao na Brisel. Ipak proširenje EU na Istok u prvom redu bio je inicijativa samih istočnoevropskih zemalja kandidata – podsetio je za Glas Rusije šef katedre za evropsku integraciju MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnikov.

- U samoj EU povodom proširenja ove organizacije na Istok prvobitno su bila prisutna prilično različita mišljenja. Ali na kraju krajeva bila je doneta odluka da se ipak prime u sastav EU nove zemlje članice posle određene pripreme. Nesumnjivo, proširenje je imalo veliki značaj u političkom planu. Nesumnjivo, upravo EU pripadala je velika zasluga za to što postsovjetska Evropa nije bila arena velikog konflikta po uzoru na bivšu Jugoslaviju. Otvorivši svoja vrama državama Istočne Evrope, EU istovremeno ih je podsticala na stabilizaciju međusobnih odnosa.

Član konsultativnog saveta nevladine organizacije Amerikan Sekjuriti Prodžekt Piter Rašiš ovih dana na stranicama američkog izdanja Nešnl Interest slikovito je nazvao očuvanje i čak narastanje protivrečnosti u EU „narcisizmom malih razlika“, koji im ne dozvoljava da vide opštu sliku. Ipak teško da socijalno-ekonomski problemi za građane istočnoevropskih zemalja predstavljaju male razlike. Stupajući u EU, one su računale ne samo na jačanje svoje političke ugloge u Evropi i svetu, već i na realne finansijsko-ekonomske koristi. Ali ove koristi za sada očigledno ne odgovaraju njihovim očekivanjima.

Petar Iskenderov,