NATO razaranja SR Jugoslavije veća nego nacistička iz 2. svetskog rata

U 15. godini do NATO bombardovanja Jugoslavije ”martirolog” srbskih istorijsko-kulturnih spomenika broji preko sto strana. Njihovo uništavanje bilo je posledica ne samo direktnih udara bombi, već i kasnijeg popuštanja od strane KFOR-a — međunarodnih snaga pod rukovodstvom NATO-a koje su odgovarale za osiguranje bezbednosti na Kosovu.

Humanitarnu, između ostalog i kulturnu katastrofu u Srbiji politikolog, profesor MGIMO Jelena Ponomarjova naziva zločinom protiv čitavog čovečanstva koje želi da sebe smatra civilizovanim i moralno orijentisanim:

- Bombardovanja u Drugom svetskom ratu, ma kako to bilo čudno, nisu donela takvo kolosalno razaranje i štetu kao što je to učinila agresija NATO-a 1999. godine. Rezultat višednevnog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO avijacije bilo je masovno i ciljano na uništavanje svih kulturnih spomenika koje su srbski stanovnici ostavili na teritorijama pod vlašću okupatora. Kulturni spomenici preživeli su trusko ropstvo, fašističku najezdu, ateistički socijalistički period. Početkom 21. veka mi dobijamo spaljenu pustinju na Balkanu. Kameno doba!

Spisak kulturnih gubitaka obuhvata ogroman istorijski sloj — od građevina iz 10. do početka 20. veka koje su između ostalog podigle ruske arhitekte. U njemu je vrlo važan za Srbe spomenik Ćele-kula, koju su Turci napravili od lobanja ubijenih Srba i koja podseća na borbu srbskih ustanika protiv vojske Osmanske imperije; desetine srbskih crkava uništenih u prisustvu misije UN i KFOR u gradovima Đakovica, Brnjača, Podujevo, Belo Polje i mnogi drugi. To što nije bilo razoreno do temelja, postalo je lak plen pljačkaša: na Kosovu su se na sve strane dešavale krađe, iz zemlje su odvožene ikone i crkveni predmeti. Ponašanje ”mirotvoraca” na Balkanu bilo je alarmantno protivrečno u odnosu na njihovu misiju, smatra rukovodilac Centra za poručavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Jelena Guskova:

- Znam da su se mirotvorci bavili preprodajom stvari, benzina. Na primer, za muslimansku ili hrvatsku stranu. I Srbima su prodavali, za novac su izvodili ljude iz opkoljenih gradova, na primer iz Sarajeva. I toga je bilo! A 2004. godine mirovne snage — nemački, francuski, američki bataljoni — razmicale su se pred kosovskim Albancima koji su se bacali na srpske crkve, manastire, uništavali ih pred gomilom naroda! Gomila je posmatrala, navijala...

Kako smatra Jelena Guskova, nije slučajno što su među prvima na Kosovu i Metohiji postradali religiozno-kulturni spomenici:

- Albanci su postavili cilj: stvoriti etnički čiste teritorije — bez Srba i Crnogoraca. Bilo im je potrebno da dokažu da je Kosovo iskonski albanska teritorija. Dokaz je bilo odsustvo spomenika kulture drugih naroda. Zato, ako ne bude ni jednog srbskog spomenika, a njih je na Kosovu i Metohiji preko dve hiljade, tada je lako reći da ni jedan drugi narod na ovu teritoriju nema prava. Mada odlično shvatamo da se upravo ovde rađala srednjovekovna Srbska država, odatle je započela Srbija.

Za razliku od ratova iz doba Rimske imperije ili Srednjeg veka, savremeni vojni konflikti nisu prosto konfrontacija naoružanih grupacija, to su procesi kojima se upravlja spolja. Međunarodni faktor razmešta snage prema svojim sopstvenim interesima, kaže istoričar. Upravljanje krizom omogućava im da upravljaju i metodama vođenja rata, između ostalog i protiv kulturnih spomenika.

Olga Bugrova,