НАТО разарања СР Југославије већа него нацистичка из 2. светског рата

У 15. години до НАТО бомбардовања Југославије ”мартиролог” србских историјско-културних споменика броји преко сто страна. Њихово уништавање било је последица не само директних удара бомби, већ и каснијег попуштања од стране КФОР-а — међународних снага под руководством НАТО-а које су одговарале за осигурање безбедности на Косову.

Хуманитарну, између осталог и културну катастрофу у Србији политиколог, професор МГИМО Јелена Пономарјова назива злочином против читавог човечанства које жели да себе сматра цивилизованим и морално оријентисаним:

- Бомбардовања у Другом светском рату, ма како то било чудно, нису донела такво колосално разарање и штету као што је то учинила агресија НАТО-а 1999. године. Резултат вишедневног бомбардовања Савезне Републике Југославије од стране НАТО авијације било је масовно и циљано на уништавање свих културних споменика које су србски становници оставили на територијама под влашћу окупатора. Културни споменици преживели су труско ропство, фашистичку најезду, атеистички социјалистички период. Почетком 21. века ми добијамо спаљену пустињу на Балкану. Камено доба!

Списак културних губитака обухвата огроман историјски слој — од грађевина из 10. до почетка 20. века које су између осталог подигле руске архитекте. У њему је врло важан за Србе споменик Ћеле-кула, коју су Турци направили од лобања убијених Срба и која подсећа на борбу србских устаника против војске Османске империје; десетине србских цркава уништених у присуству мисије УН и КФОР у градовима Ђаковица, Брњача, Подујево, Бело Поље и многи други. То што није било разорено до темеља, постало је лак плен пљачкаша: на Косову су се на све стране дешавале крађе, из земље су одвожене иконе и црквени предмети. Понашање ”миротвораца” на Балкану било је алармантно противречно у односу на њихову мисију, сматра руководилац Центра за поручавање савремене балканске кризе Института за славистику Јелена Гускова:

- Знам да су се миротворци бавили препродајом ствари, бензина. На пример, за муслиманску или хрватску страну. И Србима су продавали, за новац су изводили људе из опкољених градова, на пример из Сарајева. И тога је било! А 2004. године мировне снаге — немачки, француски, амерички батаљони — размицале су се пред косовским Албанцима који су се бацали на српске цркве, манастире, уништавали их пред гомилом народа! Гомила је посматрала, навијала...

Како сматра Јелена Гускова, није случајно што су међу првима на Косову и Метохији пострадали религиозно-културни споменици:

- Албанци су поставили циљ: створити етнички чисте територије — без Срба и Црногораца. Било им је потребно да докажу да је Косово исконски албанска територија. Доказ је било одсуство споменика културе других народа. Зато, ако не буде ни једног србског споменика, а њих је на Косову и Метохији преко две хиљаде, тада је лако рећи да ни један други народ на ову територију нема права. Мада одлично схватамо да се управо овде рађала средњовековна Србска држава, одатле је започела Србија.

За разлику од ратова из доба Римске империје или Средњег века, савремени војни конфликти нису просто конфронтација наоружаних групација, то су процеси којима се управља споља. Међународни фактор размешта снаге према својим сопственим интересима, каже историчар. Управљање кризом омогућава им да управљају и методама вођења рата, између осталог и против културних споменика.

Олга Бугрова,