Borba protiv kulturnog nasleđa svim vidovima oruđa

U martu 2001. godine u Avganistanu talibani su razorili dve ogromne statue Bude, izrezane iz krečnjaka na padini planine u Bamianu. Svet je uzdrhtao od takvog varvarstva. Nažalost, i u 21. veku čovečanstvo nastavlja da gubi svoje kulturno nasleđe. A neprocenjivi spomenici drevnih epoha i naroda postaju predmet političkog cenjkanja.

Gigantske statue — 55 i 37 metara — bile su sastavni deo kompleksa budističkih manastira u Bamianskoj dolini koji su se tamo pojavili u 2. veku. Oni su bili usečeni u stene koje su okruživale dolinu. Izgradnja statua je trajala dvesta godina. U 5. veku, prema opisu kineskog putnika, u dolini je bilo 10 manastira u kojima je živelo na hiljade monaha. Široki pećinski kompleksi su služili kao svratišta za hodočasnike i trgovce. U 9. veku dolina je bila pridružena muslimanskoj državi Gaznevida, mada budističke svetinje tada nisu bile razorene. U dolini je iznikao grad Gaugale, ukrašen predivnim džamijama. Godine 1221. godine vojska Džingiskana je razorila grad i opustošila dolinu. Ali kompleks budističkih manastira u Bamianskoj dolini tada je sačuvan. Zajedno sa statuama. I to što nije uradio čak ni Džihgiskan na početku trećeg milenijuma učinili su talibani. S jedne strane, uništavanje je izvedeno posle ukaza lidera talibana mule Mohameda Omara. Sa druge, bila je u pitanju špekulacija, rekao je za Glas Rusije ekspert ruskog Centra za proučavanje savremenog Avganistana Nikita Mendkovič.

- Pregovori sa UN talibani su vodili sa pozicije ucene. Oni su se nadali da će dobii određene finansijske i prehrambene resurse u zamenu za očuvanje ovih statua. Kompromis nije bio postignut, zato je usledilo miniranje.

Uništivši ove satue uprkos protestima svetske javnosti, talibani su se na taj način osvetili SB UN koji je usvojio antitalibansku rezoluciju. Borba protiv starina se vodila u nekoliko etapa, tokom nekoliko nedelja. Prvo su statue bile podvrgnute paljbi iz artiljerijskih i protivavionskih oruđa, ali, usečene u steni, izdržale su. Tada su talibani pustili u opticaj protivtenkovske mine. Izranavljene statue kao da su pružale otpor! I ponovo nisu pale. Na kraju su borci protiv kulturnog nasleđa spustili ljude niz stenu i postavili eksploziv u otvorima statua. Ali i posle eksplozija lice jednog Bude nije potpuno uništeno. Na kraju je u kamenu glavu statue bila lansirana raketa. Od jakih eksplozija skoro potpuno su uništene i jedinstvene zidne freske pećinskog manastira. A kasnije, u toku američkog bombardovanja u okolini grada Aj-Hanum na severu Avganistana, bile su oštećene i delimično uništene jedinstvene trometarske glinene statue — istorijski spomenici 3-2. veka pre naše ere. Na spisku delimično razorenih i izgubljenih spomenika zemlje je budistički hram u Gazni, svetilište sa figurama boginje-majke od terakote u Deh Moraši Gondej na teritoriji Kandagara, čuveni okrugli hram Dašli i još mnoštvo budističkih manastira.

Radi se o kulturnim razlikama, ubeđen je orijentalista Instituta za strateške ocene i analize Sergej Demidenko. Nažalost, u 21. veku upravo time se objašnjava varvarski odnos prema tuđim svetinjama i spomenicima svetske civilizacije.

- Nažalost, takva nevolja pogađa bukvalno sve zemlje koje su uvezane u strašan, krvavi čvor građanskog konflikta. I spoljna intervencija ovde je takođe odigrala svoju ulogu. Ali kada mi razmišljamo o takvim stvarima, mi nažalost zaboravljamo o kulturnoj razlici onih naroda koji se bore ili u građanskom konfliktu, ili se suprotstavljaju nekoj spoljnoj agresiji. Sada se isto dešava u Siriji. Ovo pitanje seže svojim korenima u razliku kultura, u nivo obrazovanosti onih koji vrše vojna dejstva.

Prema mišljenju Sergeja Demidenka, u tom pogledu čovek se ne menja. I danas u svim oružanim konfliktima funkcioniše primitivna psihologija osvajača. Tačnije može se delovati kao što je delovao Napoleon, koji je za vreme svog egipatskog pohoda opljačkao Egipat. Kao što su radili Englezi koji su isto tako prisvajali kulturne vrednosti drugih naroda sebi. A može se uništiti ono što se ne može prodati, na čemu se ne može zaraditi, kao u slučaju statua Bude u Bamianu.

Karina Ivaško,