Борба против културног наслеђа свим видовима оруђа

У марту 2001. године у Авганистану талибани су разорили две огромне статуе Буде, изрезане из кречњака на падини планине у Бамиану. Свет је уздрхтао од таквог варварства. Нажалост, и у 21. веку човечанство наставља да губи своје културно наслеђе. А непроцењиви споменици древних епоха и народа постају предмет политичког цењкања.

Гигантске статуе — 55 и 37 метара — биле су саставни део комплекса будистичких манастира у Бамианској долини који су се тамо појавили у 2. веку. Они су били усечени у стене које су окруживале долину. Изградња статуа је трајала двеста година. У 5. веку, према опису кинеског путника, у долини је било 10 манастира у којима је живело на хиљаде монаха. Широки пећински комплекси су служили као свратишта за ходочаснике и трговце. У 9. веку долина је била придружена муслиманској држави Газневида, мада будистичке светиње тада нису биле разорене. У долини је изникао град Гаугале, украшен предивним џамијама. Године 1221. године војска Џингискана је разорила град и опустошила долину. Али комплекс будистичких манастира у Бамианској долини тада је сачуван. Заједно са статуама. И то што није урадио чак ни Џихгискан на почетку трећег миленијума учинили су талибани. С једне стране, уништавање је изведено после указа лидера талибана муле Мохамеда Омара. Са друге, била је у питању шпекулација, рекао је за Глас Русије експерт руског Центра за проучавање савременог Авганистана Никита Мендкович.

- Преговори са УН талибани су водили са позиције уцене. Они су се надали да ће добии одређене финансијске и прехрамбене ресурсе у замену за очување ових статуа. Компромис није био постигнут, зато је уследило минирање.

Уништивши ове сатуе упркос протестима светске јавности, талибани су се на тај начин осветили СБ УН који је усвојио антиталибанску резолуцију. Борба против старина се водила у неколико етапа, током неколико недеља. Прво су статуе биле подвргнуте паљби из артиљеријских и противавионских оруђа, али, усечене у стени, издржале су. Тада су талибани пустили у оптицај противтенковске мине. Изранављене статуе као да су пружале отпор! И поново нису пале. На крају су борци против културног наслеђа спустили људе низ стену и поставили експлозив у отворима статуа. Али и после експлозија лице једног Буде није потпуно уништено. На крају је у камену главу статуе била лансирана ракета. Од јаких експлозија скоро потпуно су уништене и јединствене зидне фреске пећинског манастира. А касније, у току америчког бомбардовања у околини града Ај-Ханум на северу Авганистана, биле су оштећене и делимично уништене јединствене трометарске глинене статуе — историјски споменици 3-2. века пре наше ере. На списку делимично разорених и изгубљених споменика земље је будистички храм у Газни, светилиште са фигурама богиње-мајке од теракоте у Дех Мораши Гондеј на територији Кандагара, чувени округли храм Дашли и још мноштво будистичких манастира.

Ради се о културним разликама, убеђен је оријенталиста Института за стратешке оцене и анализе Сергеј Демиденко. Нажалост, у 21. веку управо тиме се објашњава варварски однос према туђим светињама и споменицима светске цивилизације.

- Нажалост, таква невоља погађа буквално све земље које су увезане у страшан, крвави чвор грађанског конфликта. И спољна интервенција овде је такође одиграла своју улогу. Али када ми размишљамо о таквим стварима, ми нажалост заборављамо о културној разлици оних народа који се боре или у грађанском конфликту, или се супротстављају некој спољној агресији. Сада се исто дешава у Сирији. Ово питање сеже својим коренима у разлику култура, у ниво образованости оних који врше војна дејства.

Према мишљењу Сергеја Демиденка, у том погледу човек се не мења. И данас у свим оружаним конфликтима функционише примитивна психологија освајача. Тачније може се деловати као што је деловао Наполеон, који је за време свог египатског похода опљачкао Египат. Као што су радили Енглези који су исто тако присвајали културне вредности других народа себи. А може се уништити оно што се не може продати, на чему се не може зарадити, као у случају статуа Буде у Бамиану.

Карина Ивашко,