Za Ameriku u Iraku će ratovati Kurdi

Savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs 25. jula je uputila pismo predsedniku predstavničkog doma Džonu Boneru sa predlogom da potpuno ukine takozvanu Dozvolu za primenu vojne sile SAD u Iraku. Takvo „pravo na rat“ pruža se predsedniku SAD kako bi on mogao da primeni armiju SAD u konkretnoj zemlji, bez specijalne dozvole Kongresa.

Nazivajući iračku dozvolu za primenu vojne sile zastarelom, Rajs piše: Od 18. decembra 2011. godine, kada je završeno povlačenje američkih borbenih jedinica iz Iraka, dozvola za primenu vojne sile više se ne koristi za neka dejstva američke vlade i administracija potpuno podržava njeno ukidanje. Takvo ukidanje bilo bi mnogo veći korak napred u pružanju sigurnosti američkom narodu da kopnene trupe neće ponovi biti upućene u rat u Irak.

Bela kuća je predložila mnogo krupniji korak unapred pošto je istog dana Kongres već utvrdio rezoluciju protiv vojnog mešanja Amerike u oružani konflikt u toj zemlji. Uzimajući u obzir da prethodna intervencija SAD ništa dobro Iraku nije donela, odluka je sasvim logična.

Uz to, ispostavilo se da su vojnim uspesima grupacije Islamska država Iraka i Levanta doprinosile ne toliko političke greške aktuelnog iračkog rukovodstva, koliko dejstva okupacione administracije SAD. Posedujući svu vlast u formiranju novog poretka u toj zemlji, ona je doprinosila očuvanju nestabilnosti, a na kraju krajeva, dovela je do velike oružane ofanzive islamista.

General-potpukovnik u penziji Džej Garner potvrdio je to u intervjuu Orlandu Sentinelu od 22. jula. Pošto je za vreme rada u Iraku bio šef privremene američke administracije, Garner je pokušao da sačuva balans političkih snaga u toj zemlji koji je utvrdio još Sadam Husein, postavivši na ključne dužnosti pristalice partije Baas. A diplomata Pol Bremer koji ga je smenio, izdao je naredbu da se zabranjuje hiljadama pripadnika partije Baas da zauzmu rukovodeće dužnosti i raspustio je armiju Iraka od pola miliona ljudi. Vojne uspehe IDIL u velikoj meri su osigurale iste te hiljde kvalifikovanih vojnih stručnjaka bivšeg režima, koje su stale na njenu stranu. Pored ličnih uvreda i ambicija, oni, kao i general Garner, smatrali su da Irak koji smo mi (SAD) stvorili, nije bio saveznik SAD. Ovaj Irak je bio saveznik Irana. Tako su upravo SAD stvorile sve pretpostavke za raspirivanje religioznog konflikta.

- SAD ne žele da ga ugase. Mislim da mi treba da imamo u Iraku vojni kontigent koji bi garantovao da se naši građani u ambasadi nalaze u bezbednosti, i u slučaju potrebe mogu da budu evakuisani, izjavio je Garner.

Ko će braniti interese SAD u regionu? Sudeći po rečima Garnera, Kurdi. Prema njegovom mišljenju, irački Kurdi su demokratični i vrlo proamerički raspoloženi. Oni žive u jednom od strateški najvažnijih regiona Bliskog Istoka, sa našim neprijateljima na istoku, zapadu i jugu... i oni su bogati naftom.

Naravno, neprijatelj na istoku je Iran, na zapadu Sirija. Neprijatelj na jugu, očgiledno, jeste novopečeni „kalifat“, sa kojim treba da se obračunaju, kako smatraju SAD, prva dva neprijatelja. I jedini saveznik – Kurdi.

Polazeći od složene situacije, njima predstoji da ratuju sa islamistima na jugu i da pomažu svojim saplemenicima u Siriji. SAD će očigledno probati da iskomplikuju njihove odnose sa Irakom, gde živi 5 miliona Kurda. Šta će oni dobiti zauzvrat? Za vreme nedavne posete Turskoj šef Kurdske administracije Severnog Iraka Masud Barzani je izjavio da u roku od nekoliko meseci u autonomiji će pripremiti i sprovesti referendum o nezavisnosti. Nezavisnost Severnog Kurdistana podržava samo Izrael, a odnos prema takvim referendumima čitave preostale međunarodne zajednice, između ostalog i SAD, opšte je poznat.

Ne mislim da mi treba više da učestvujemo u arapsko-arapskom ratu. Ne mislim da treba ikada da budemo uvučeni i u religiozne ratove, - izjavio je general Garner. Ali očigledno i dalje se može uvlačiti drugi u ove ratove.

Vadim Fersovič,