За Америку у Ираку ће ратовати Курди

Саветник председника САД за националну безбедност Сузан Рајс 25. јула је упутила писмо председнику представничког дома Џону Бонеру са предлогом да потпуно укине такозвану Дозволу за примену војне силе САД у Ираку. Такво „право на рат“ пружа се председнику САД како би он могао да примени армију САД у конкретној земљи, без специјалне дозволе Конгреса.

Називајући ирачку дозволу за примену војне силе застарелом, Рајс пише: Од 18. децембра 2011. године, када је завршено повлачење америчких борбених јединица из Ирака, дозвола за примену војне силе више се не користи за нека дејства америчке владе и администрација потпуно подржава њено укидање. Такво укидање било би много већи корак напред у пружању сигурности америчком народу да копнене трупе неће понови бити упућене у рат у Ирак.

Бела кућа је предложила много крупнији корак унапред пошто је истог дана Конгрес већ утврдио резолуцију против војног мешања Америке у оружани конфликт у тој земљи. Узимајући у обзир да претходна интервенција САД ништа добро Ираку није донела, одлука је сасвим логична.

Уз то, испоставило се да су војним успесима групације Исламска држава Ирака и Леванта доприносиле не толико политичке грешке актуелног ирачког руководства, колико дејства окупационе администрације САД. Поседујући сву власт у формирању новог поретка у тој земљи, она је доприносила очувању нестабилности, а на крају крајева, довела је до велике оружане офанзиве исламиста.

Генерал-потпуковник у пензији Џеј Гарнер потврдио је то у интервјуу Орланду Сентинелу од 22. јула. Пошто је за време рада у Ираку био шеф привремене америчке администрације, Гарнер је покушао да сачува баланс политичких снага у тој земљи који је утврдио још Садам Хусеин, поставивши на кључне дужности присталице партије Баас. А дипломата Пол Бремер који га је сменио, издао је наредбу да се забрањује хиљадама припадника партије Баас да заузму руководеће дужности и распустио је армију Ирака од пола милиона људи. Војне успехе ИДИЛ у великој мери су осигурале исте те хиљде квалификованих војних стручњака бившег режима, које су стале на њену страну. Поред личних увреда и амбиција, они, као и генерал Гарнер, сматрали су да Ирак који смо ми (САД) створили, није био савезник САД. Овај Ирак је био савезник Ирана. Тако су управо САД створиле све претпоставке за распиривање религиозног конфликта.

- САД не желе да га угасе. Мислим да ми треба да имамо у Ираку војни контигент који би гарантовао да се наши грађани у амбасади налазе у безбедности, и у случају потребе могу да буду евакуисани, изјавио је Гарнер.

Ко ће бранити интересе САД у региону? Судећи по речима Гарнера, Курди. Према његовом мишљењу, ирачки Курди су демократични и врло проамерички расположени. Они живе у једном од стратешки најважнијих региона Блиског Истока, са нашим непријатељима на истоку, западу и југу... и они су богати нафтом.

Наравно, непријатељ на истоку је Иран, на западу Сирија. Непријатељ на југу, очгиледно, јесте новопечени „калифат“, са којим треба да се обрачунају, како сматрају САД, прва два непријатеља. И једини савезник – Курди.

Полазећи од сложене ситуације, њима предстоји да ратују са исламистима на југу и да помажу својим саплеменицима у Сирији. САД ће очигледно пробати да искомпликују њихове односе са Ираком, где живи 5 милиона Курда. Шта ће они добити заузврат? За време недавне посете Турској шеф Курдске администрације Северног Ирака Масуд Барзани је изјавио да у року од неколико месеци у аутономији ће припремити и спровести референдум о независности. Независност Северног Курдистана подржава само Израел, а однос према таквим референдумима читаве преостале међународне заједнице, између осталог и САД, опште је познат.

Не мислим да ми треба више да учествујемо у арапско-арапском рату. Не мислим да треба икада да будемо увучени и у религиозне ратове, - изјавио је генерал Гарнер. Али очигледно и даље се може увлачити други у ове ратове.

Вадим Ферсович,