EU našla samo „šačicu“ srbskih organa, kilogram više ili manje

Čini se da je narodna umotvorina koja glasi da „nije slepac taj koji najmanje vidi, nego onaj ko ne želi ništa da vidi“, dobila potvrdu svoje utemeljenosti nakon objavljivanja rezultata trogodišnje istrage američkog tužioca Klinta Vilijamsona, šefa istražnog tima Evropske unije, koji je rekao da nema dovoljno dokaza da su otetim Srbima sa Kosmeta vađeni organi radi prodaje na crnom tržištu, te da je takvih slučajeva, kako se doslovno izrazio, bila samo „šačica“.

Stoga je bila sasvim razumljiva prva reakcija rodbine nestalih Srba sa Kosova i Metohije, koji su izrazili nezadovoljstvo takvim epilogom istrage, istakavši da se ne radi samo o „šačici takvih slučajeva“, odnosno „manje od deset“, kako se kaže u izveštaju, nego više od tri stotine ljudi.

Podsetimo, evropski tim tužilaca na čelu sa Vilijamsonom je preuzeo istragu poznatog slučaja „Žuta kuća“ od srbskog Tužilaštva za ratne zločine, koje je započelo rasvetljavanje tog stravičnog zločina posle objavljivanja knjige „Lov“ Karle Del Ponte, u kojoj se navodi da su kosovski Albanci oteli najmanje 300 Srba, a potom ih prebacili na sever Albanije, gde su im po tvrdnjama iz tog istog izvora - hirurzi vadili organe radi prodaje na crnom tržištu i presađivanja bogatim pacijentima u inostranstvu.

Pa ipak, specijalni tužilac Klint Vilijamson je jasno potvrdio da postoji sasvim dovoljno dokaza da bi protiv visokorangiranih pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova bile podignute optužnice zbog brojnih ubistava, nečovečnih postupaka i organizovanog progona Srba i drugih nealbanaca. To u svakom slučaju govori u prilog činjenici da ne može biti ni govora o pravednosti njihove borbe za stvaranje paradržavne tvorevine na tlu južne Srbije, što je inače poslužilo Zapadu kao moralna podloga za priznanje Kosova kao nezavisne države.

Međutim, i pored tog značajnog priznanja, ispoljila se određena naivnost onih koji su očekivali da će albanski zločini, koji su izvršeni na Kosovu nakon dolaska NATO snaga, biti u punoj meri otkriveni i procesuirani, što se na primer primećuje iz ranije izjave srbskog Ministarstva inostranih poslova, u kojoj je izraženo verovanje da „nije moguće ili je malo verovatno“ da će i slučaj „Žute kuće“ doživeti sudbinu slučaja „Staro Gracko” i slučaja „Goraždevac”, čija je istraga obustavljena zbog navodnog nedostatka dokaza.

Prema tome, i pored toga što su krajem prošle godine u izjavi za dnevni list „Politika“, u srbskom Ministarstvu spoljnih poslova doslovno saopštili da - „iako imamo loših iskustava, bilo bi neverovatno da istraga koju vodi visoko specijalizovani istražni tim, na kraju ne da rezultate”, dogodilo se upravo to.

Dakle, desila se upravo ta „neverovatna“ stvar da istražni tim Evropske unije ni nakon trogodišnje potrage nije došao do dovoljno dokaza da su velikom broju Srba kradeni organi, već je takva sudbina po tvrdnji američkog tužioca Vilijamsona zadesila samo „šačicu“ nesrećnika. A takva „šačica“ srbskih organa, kilogram više ili manje, isto kao i navedena ubistva i proterivanje, očigledno nisu dovoljan razlog da Evropa preispita svoj stav prema Kosovu.

Ratko Paić,