Putevi krcati crnim tačkama

Ibarska magistrala je jedan od najopasnijih pravaca u Srbiji, sa najviše rizičnih deonica, ocenjuje profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Prema statističkim podacima, na 14 rizičnih deonica ove saobraćajnice godišnje pogine između 450 i 500 ljudi, a najugroženijim delom smatra se obilaznica oko Čačka.

- Vozači u Srbiji su najugroženiji na Ibarskoj magistrali, koja godinama nosi neslavnu titulu „puta smrti“. Sam broj udesa nije toliko veliki, koliko su posledice teške. Jer skoro u svakom sudaru život izgube najmanje dve osobe u potpuno smrskanim automobilima. Osim brzine, nepropisnog preticanja i neustupanja prava prvenstva, problematične su i same karakteristike magistrale - kaže za „Blic“ profesor Vujanić.

Prebrza vožnja

Na delu od Orlovače do Rušnja. Sklonost vozača ka prebrzoj vožnji najčešći je uzrok sudara, a dodatne probleme stvaraju i trake razdvoje duplom neisprekidanom linijom.
Zbog neuređenosti saobraćajnih tokova i mnogo teretnih vozila u rizične deonice spada i deo od Crnjana do Šopića, ali i od Meljaka do Stepojevca, gde nema ni obeleženih pešačkih prelaza.

Crni bilans

- Za prvih sedam meseci na ove tri tačke imali smo devet nesreća sa 13 poginulih, od kojih su petoro bili vozači, petoro putnici i troje pešaci. Od toga je šest ljudi izgubilo život na deonici od Orlovače do Rušnja - kaže za „Blic“ Nedeljko Munjas, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Beograda, koja reguliše saobraćaj na Ibarskoj magistrali do Lazarevca.