Tajna jadarita otkrivena u Kanadi

Kanadski naučnici prvi put iznose detalje istraživačkog postupka presudnog za priznavanje jadarita kao nove vrste minerala.

Otava – Vest o mineralu jadaritu pronađenom u Srbiji, „grozničavo” i munjevito preneli su kanadski, ali i mnogobrojni mediji širom sveta. Samo tokom prve sedmice broj jadarit-pogodaka na pretraživaču Gugl povećao se na više od 100.000.

Podsetimo, u okviru istraživačkih radova kompanije „Rio Tinto”, odnosno njene beogradske firme „Rio Sava”, jadarit su još pre dve godine iskopali bušači „Istražnih radova” RTB Bor. Svetsku slavu stekao je krajem aprila kada je dr Kris Stenli, minerolog londonskog Muzeja istorije prirode, objavio da se, osim nedostatka fluora i radioaktivnosti, stvarni mineral gotovo ne razlikuje od fiktivnog kriptonita iz filma „Povratak Supermena” jedine supstance pred kojom je taj superheroj nemoćan.

Jadarit bi verovatno čamio u (naučnoj) anonimnosti da mu (strukturne) tajne nisu razotkrili i „supermenovsku” dimenziju potvrdili dr Pamela Vitfild i dr Ivon la Paž, naučnici Instituta za hemijske procese i tehnologiju ljudske okoline (ICPET) u sastavu najveće i najcenjenije kanadske naučnoistraživačke ustanove, Nacionalnog istraživačkog centra u Otavi.

Još u julu prošle godine, uzorak jadarita upućen je u NRC, na laboratorijski sto Vitfildove koja je beli zrnasti prah smestila u usku staklenu cevčicu (kapilaru) i ispitivala ga novim i skupim instrumentom difraktometrom D8 nemačke firme „Bruker”. Za razliku od uređaja prethodnih generacija kod kojih se podaci prikupljaju odbijanjem iks-zraka sa površine ispitivanog materijala, ovde je reč o prodoru tih zraka kroz samu supstancu. U analizi se potom koristi vrlo složeni „topaz” softver iste kompanije pri čemu se upoređuju hiljade postojećih naučno verifikovanih strukturnih kombinacija. Prikupljanje najvažnijih podataka trajalo je svega 16 sati, ali je analiza, istina ne celodnevno, vršena tokom dva meseca.

Zanimljivo, sa ispitivanjem jadarita bio je upoznat samo najuži krug naučnika. U istoj naučnoistraživačkoj grupi, ali na drugim projektima (nove baterije) radi i magistarka elektrohemije sa beogradskog Tehnološkog fakulteta. Baš sa Vitfildovom ona je koautorka nekoliko naučnih i stručnih radova, ali nije imala „protekciju” da išta sazna o jadaritu pre ostalih. Ne zato što je to „tajna nad tajnama” već što je u naučnoistraživačkim krugovima običaj da se mnogo radi, a malo priča čak i timskim saigračima.

Pamela Vitfild kaže da Supermen ipak ne bi trebalo da „strahuje” od jadarita. Mineral nije radioaktivan, nije zelen (kao kriptonit) i ne bi promenio boju čak ni kad bi mu dodali fluor. Ne sija na dnevnoj svetlosti, ali pod zracima ultravioletne lampe njegova boja se (privremeno) menja. Naučniku je prilično dosadno da gleda u (praškastu) masu jadarita, ali je njegova kristalna struktura sa višedimenzionalnim ravnima („figurama” poput prizmi, piramida itd.) nova, unikatna i vrlo privlačna.

Upotrebna, komercijalna vrednost jadarita zavisiće od mnogo faktora: počev od dostupnosti i količine naslaga do mogućnosti izdvajanja litijuma ili bora iz rude.

Za konačnu potvrdu osobene strukture jadarita dragoceno je bilo uključenje dr Ivona la Paža, istaknutog kanadskog fizičara, čiji je zadatak bio je da pokaže da eksperimentalni nalazi koleginice Vitfild zadovoljavaju Šredingerovu jednačinu, matematičko „sveto trojstvo” savremene kvantne mehanike, fizike i hemije. Dr La Paž podudarnost jadarita i kriptonita ocenjuje kao „slučajnost životnog veka”.

– Bilo šta da uradim u budućnosti za mog nećaka to će biti u senci priče o jadaritu – kaže Vitfildova.

– Sin mog kolege dojurio je iz škole i rekao ocu: „Tata, tata, tamo gde ti radiš pronašli su kriptonit!” Uzgred, otac dečaka o tome nije imao pojma – ilustrativno dodaje La Paž. A na listi superheroja La Pažovog sina Supermen je od detinjstva visoko plasiran. La Paž mlađi je u šali zaključio: „Najzad ću prijateljima moći da kažem da je moj tata jači od njihovih očeva zato što je sad jači i od Supermena!”.

Upitani na kraju da li bi, ako bi bili pozvani, posetili Srbiju i učestvovali na nekom naučnom skupu, čija bi tema bio (i) jadarit kanadski naučnici su odgovorili potvrdno.

U međuvremenu, rad dr Stenlija „Jadarit – nova vrsta minerala iz Jadarskog basena u Srbiji” objavljen je u „Evropskom minerološkom žurnalu”, a istraživački rad dr Vitfild, dr La Paža i drugih autora u naučnom časopisu „Akta kristalografika”. Među onima kojima je u tom radu odato priznanje su i Vladimir Stojanović, Vladisav Erić i Nenad Grubin, geolozi, koji su inicirali radove na projektu u Jadarskom basenu. A početkom juna dr Pamela Vitfild predstaviće i „braniti” jadarit na naučnom skupu u Nemačkoj.