Тајна јадарита откривена у Канади

Канадски научници први пут износе детаље истраживачког поступка пресудног за признавање јадарита као нове врсте минерала.

Отава – Вест о минералу јадариту пронађеном у Србији, „грозничаво” и муњевито пренели су канадски, али и многобројни медији широм света. Само током прве седмице број јадарит-погодака на претраживачу Гугл повећао се на више од 100.000.

Подсетимо, у оквиру истраживачких радова компаније „Рио Тинто”, односно њене београдске фирме „Рио Сава”, јадарит су још пре две године ископали бушачи „Истражних радова” РТБ Бор. Светску славу стекао је крајем априла када је др Крис Стенли, минеролог лондонског Музеја историје природе, објавио да се, осим недостатка флуора и радиоактивности, стварни минерал готово не разликује од фиктивног криптонита из филма „Повратак Супермена” једине супстанце пред којом је тај суперхерој немоћан.

Јадарит би вероватно чамио у (научној) анонимности да му (структурне) тајне нису разоткрили и „суперменовску” димензију потврдили др Памела Витфилд и др Ивон ла Паж, научници Института за хемијске процесе и технологију људске околине (ИЦПЕТ) у саставу највеће и најцењеније канадске научноистраживачке установе, Националног истраживачког центра у Отави.

Још у јулу прошле године, узорак јадарита упућен је у НРЦ, на лабораторијски сто Витфилдове која је бели зрнасти прах сместила у уску стаклену цевчицу (капилару) и испитивала га новим и скупим инструментом дифрактометром Д8 немачке фирме „Брукер”. За разлику од уређаја претходних генерација код којих се подаци прикупљају одбијањем икс-зрака са површине испитиваног материјала, овде је реч о продору тих зрака кроз саму супстанцу. У анализи се потом користи врло сложени „топаз” софтвер исте компаније при чему се упоређују хиљаде постојећих научно верификованих структурних комбинација. Прикупљање најважнијих података трајало је свега 16 сати, али је анализа, истина не целодневно, вршена током два месеца.

Занимљиво, са испитивањем јадарита био је упознат само најужи круг научника. У истој научноистраживачкој групи, али на другим пројектима (нове батерије) ради и магистарка електрохемије са београдског Технолошког факултета. Баш са Витфилдовом она је коауторка неколико научних и стручних радова, али није имала „протекцију” да ишта сазна о јадариту пре осталих. Не зато што је то „тајна над тајнама” већ што је у научноистраживачким круговима обичај да се много ради, а мало прича чак и тимским саиграчима.

Памела Витфилд каже да Супермен ипак не би требало да „страхује” од јадарита. Минерал није радиоактиван, није зелен (као криптонит) и не би променио боју чак ни кад би му додали флуор. Не сија на дневној светлости, али под зрацима ултравиолетне лампе његова боја се (привремено) мења. Научнику је прилично досадно да гледа у (прашкасту) масу јадарита, али је његова кристална структура са вишедимензионалним равнима („фигурама” попут призми, пирамида итд.) нова, уникатна и врло привлачна.

Употребна, комерцијална вредност јадарита зависиће од много фактора: почев од доступности и количине наслага до могућности издвајања литијума или бора из руде.

За коначну потврду особене структуре јадарита драгоцено је било укључење др Ивона ла Пажа, истакнутог канадског физичара, чији је задатак био је да покаже да експериментални налази колегинице Витфилд задовољавају Шредингерову једначину, математичко „свето тројство” савремене квантне механике, физике и хемије. Др Ла Паж подударност јадарита и криптонита оцењује као „случајност животног века”.

– Било шта да урадим у будућности за мог нећака то ће бити у сенци приче о јадариту – каже Витфилдова.

– Син мог колеге дојурио је из школе и рекао оцу: „Тата, тата, тамо где ти радиш пронашли су криптонит!” Узгред, отац дечака о томе није имао појма – илустративно додаје Ла Паж. А на листи суперхероја Ла Пажовог сина Супермен је од детињства високо пласиран. Ла Паж млађи је у шали закључио: „Најзад ћу пријатељима моћи да кажем да је мој тата јачи од њихових очева зато што је сад јачи и од Супермена!”.

Упитани на крају да ли би, ако би били позвани, посетили Србију и учествовали на неком научном скупу, чија би тема био (и) јадарит канадски научници су одговорили потврдно.

У међувремену, рад др Стенлија „Јадарит – нова врста минерала из Јадарског басена у Србији” објављен је у „Европском минеролошком журналу”, а истраживачки рад др Витфилд, др Ла Пажа и других аутора у научном часопису „Акта кристалографика”. Међу онима којима је у том раду одато признање су и Владимир Стојановић, Владисав Ерић и Ненад Грубин, геолози, који су иницирали радове на пројекту у Јадарском басену. А почетком јуна др Памела Витфилд представиће и „бранити” јадарит на научном скупу у Немачкој.