Fond semena za budućnost

Pre pet godina na jednom od ostrva arhipelaga Špicbregen bilo je otvoreno gigantsko skladište žitarica. Njegov zvanični naziv je Svalbardska Globalna banka fonda semena. Objekat koji se nalazi u steni na dubini od 120 metara može da izdrži posledice pada asteroida, nuklearni rat ili podizanje nivoa Svetskog mora. Rezerva semena koje je tamo sakupljeno iz svih krajeva polanete treba da bude dovoljna za to da se obnovi raznovrsost kultura žitarica.

Prema podacima UN, u poslednjih sto godina iz raznih razloga bilo je izgubljeno oko 75% vidova žitarica. Posebnu uzbunu naučnici podižu oko nestanka endemskih, tačnije divljih sorti, zahvaljujući kojima može da se obnovi selekcioni lanac razvoja kultura. U raznim zemljama do danas je napravljeno 1757 banaka za čuvanje semena, ali Svalbardska je po svojim mogućnostima jedinstvena. Ona se nalazi daleko od civilizacije i opremljena je najnovijim tehničkim sredstvima, ističe direktor Svetskog instituta za biljne kulture Vavilov Nikolaj Dzjubenko.

- Vlada Norveške je izgradila ovo skladište za svoj račun, a zatim predala na upravu FAO. To je međunarodna oranizacija za hranu. I od novca FaO iz čitavog sveta avionima ovamo dovoze kolekcije semena na bezbedno depozitarno čuvanje. Kao što u sef u banci staljaju novac, tako je otprilike i tamo. Skladište se ne bavi monitoringom i proverom vitalnosti. Vlasnik kolekcije odgovara za vitalnost tog semena. Tačnije on je dužan da posle izvesnog vremena uzorke uzme i zameni novim. Svake godine tu se položi oko 125 hiljada uzoraka. To je vrlo brz tempo.

U Svalbardskom depou od 2008. godine bilo je sakupljeno 775 hiljada uzoraka. To nije granica, pošto je objekat planiran za četiri i po miliona jedinica. Večiti led osiguraće njihovu bezbednost čak u slučaju isključenja struje. U medijima ovu banku semena su prozvali skladištem Sudnjeg dana, ali ništa manje nije važno podvući njegov naučni značaj, govori ekspert za očuvanje prirode Aleksandar Haburgajev.

- Ma koliko to bilo čudno, čovečanstvo tek počinje da uvodi oblast nauke kao što je genetika. Čini se da je tamo sve već postignuto, ali mi smo u stvari tek na pragu. Zato sve najzanimljivije treba da urade buduće generacije. Naš zadatak je da očuvamo genofond. Takvi pokušaji su postojali i ranije. Svojevremeno to je počeo da radi ruski naučnik Nikolaj Vavilov. On je sakupio jedinstvenu kolekciju semena žitarica. Za vreme blokade Lenjingrada naučnici koji su čuvali ovu kolekciju – tamo se radilo o stotinama kilograma pšenice, ovasa, prosa, ječma i njihovih divljih rođaka, nisu pojeli ni jedno zrno. Mnogi su umrli od gladi, ali nisu taknuli ni jedan klas.

Zahvaljujući podvigu naučnika kasnije je pošlo za rukom da se obnove mnoge sorte žitarica koje su nestale u plamenu Drugog svetskog rata. Institut Vavilova u kojem se nalazi jedna od najvećih svetskih kolekcija, učestvuje u projektu Svalbardske Globalne banke fonda semena. Na čuvanje je već poslato 13 hiljada vidova žitarica.