Фонд семена за будућност

Пре пет година на једном од острва архипелага Шпицбреген било је отворено гигантско складиште житарица. Његов званични назив је Свалбардска Глобална банка фонда семена. Објекат који се налази у стени на дубини од 120 метара може да издржи последице пада астероида, нуклеарни рат или подизање нивоа Светског мора. Резерва семена које је тамо сакупљено из свих крајева поланете треба да буде довољна за то да се обнови разноврсост култура житарица.

Према подацима УН, у последњих сто година из разних разлога било је изгубљено око 75% видова житарица. Посебну узбуну научници подижу око нестанка ендемских, тачније дивљих сорти, захваљујући којима може да се обнови селекциони ланац развоја култура. У разним земљама до данас је направљено 1757 банака за чување семена, али Свалбардска је по својим могућностима јединствена. Она се налази далеко од цивилизације и опремљена је најновијим техничким средствима, истиче директор Светског института за биљне културе Вавилов Николај Дзјубенко.

- Влада Норвешке је изградила ово складиште за свој рачун, а затим предала на управу ФАО. То је међународна оранизација за храну. И од новца ФаО из читавог света авионима овамо довозе колекције семена на безбедно депозитарно чување. Као што у сеф у банци стаљају новац, тако је отприлике и тамо. Складиште се не бави мониторингом и провером виталности. Власник колекције одговара за виталност тог семена. Тачније он је дужан да после извесног времена узорке узме и замени новим. Сваке године ту се положи око 125 хиљада узорака. То је врло брз темпо.

У Свалбардском депоу од 2008. године било је сакупљено 775 хиљада узорака. То није граница, пошто је објекат планиран за четири и по милиона јединица. Вечити лед осигураће њихову безбедност чак у случају искључења струје. У медијима ову банку семена су прозвали складиштем Судњег дана, али ништа мање није важно подвући његов научни значај, говори експерт за очување природе Александар Хабургајев.

- Ма колико то било чудно, човечанство тек почиње да уводи област науке као што је генетика. Чини се да је тамо све већ постигнуто, али ми смо у ствари тек на прагу. Зато све најзанимљивије треба да ураде будуће генерације. Наш задатак је да очувамо генофонд. Такви покушаји су постојали и раније. Својевремено то је почео да ради руски научник Николај Вавилов. Он је сакупио јединствену колекцију семена житарица. За време блокаде Лењинграда научници који су чували ову колекцију – тамо се радило о стотинама килограма пшенице, оваса, проса, јечма и њихових дивљих рођака, нису појели ни једно зрно. Многи су умрли од глади, али нису такнули ни један клас.

Захваљујући подвигу научника касније је пошло за руком да се обнове многе сорте житарица које су нестале у пламену Другог светског рата. Институт Вавилова у којем се налази једна од највећих светских колекција, учествује у пројекту Свалбардске Глобалне банке фонда семена. На чување је већ послато 13 хиљада видова житарица.