Ostaci prošlosti ometaju partnerstvo ODKB i NATO

Avganistan ostaje glavni problem za zemlje Centralne Azije u svakom mogućem scenariju. Ovakvu izjavu dao je generalni sekretar Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti ODKB Nikolaj Bordjuža. I mada se Avganistan nalazi u centru pažnje kako ODKB, tako i NATO-a, ne polazi za rukom da se uspostavi prava sradnja između ove dve organizacije.

Pre godinu dana ODKB se obratio NATO-u sa predlogom da uspostave zvanične odnose. Sa tačke gledišta ODKB, ujedinivši napore, dva bloka bi mogla efikasnije da se bore protiv takvih opasnosti kao što je promet narkotika ili međunarodni terorizam. Posebno vredna bila bi takva saradnja u Avganistanu, pošto su zemlje ODKB susedi ove republike, a NATO vodi tamo vojnu operaciju. Tim pre što je Severnoatlantska alijansa već uspostavila bilateralnu saradnju u ovoj pblasti sa pojedinim članovima ODKB, uključujući Rusiju. Situciju komentariše direktor Centra za stratešku konjukturu Ivan Konovalov.

- Članovi ODKB i članovi NATO-a, svaka posebna zemlja u ovim blokovima ima svoje interese u raznim regionima. Naravno, oni se presecaju. Saradnja bi mogla da bude vrlo plodotvorna. Kao primer ne može da se ne pomene Avganistan, pošto je Rusija član ODKB, a u Avganistanu operacije uglavnom vode zemlje NATO-a. Mi sarađujemo. Ne samo u oblasti tranzita, već smo i izvodili zajedničke operacije borbe protiv proizvodnje narkotika na teritoriji Avganistana, u kojima su učestvovali ruski stručnjaci.

Bez obzira na očigledne koristi od partnerstva sa ODKB, zvaničnu saradnju NATO odbija. Pri tome to se dešava zbog otpora osnovnog člana Severnoatlantske alijanse – SAD. Prema podacima sajta Vikiliks, protiv zbižavanja dva bloka je istupila Hilari Klinton, koja je donedavno bila na dužnosti šefa američkog Stejtdepartmenta. Po njenom mišljenju, saradnja sa NATO-om bi dala ODKB veliki autoritet, uz to još bi ojačao uticaj Moskve u Centralnoj Aziji. Takav prilaz se objašnjava stereotipima koji su ostali od doba hladnog rata, smatra direktor Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Šaravin.

- Nažalost, rukovodstvo NATO-a niz godina je odbijalo saradnju sa OUKB, predstavljajući ovu strukturu kao da j eona napravljena kao protivteža NATO-u. U stvari ne postoji ništa slično. Ova struktura objedinjuje države koje su ranije bile članice SSSR. Tačnij eni u kom slučaju ova organizacija nije napravljena kao protivteža NATO-a. Ona naravno ima svoje interese, svoje ciljeve. Ali ODKB više puta je pružala ruku saradnje Severnoaltantskoj alijansi, ali svaki put je nailazila na gluvo nerazumevanje.

Pomoć da se izađe iz složene situacije očigledno može da pruži opšte otopljavanje rusko-američkih odnosa. Tačnije nastavak restartovanja. Osim toga, zbližavanju NATO-a i ODKB smeta odsustvo dovoljne informacione podrške u OUKB. Po rečima Nikolaja Bordjuže, iza NATO-a je 50 godina stabilnog finansiranja. Brisel ima mogućnosti da plaća skupe imidž programe. ODKB takve mogućnosti za sada nema, zato organizacija nije uvek u stanju da predstavi međunarodnoj zajednici objektivne informacije o sebi i svojim ciljevima.

Artem Kobzev,