Остаци прошлости ометају партнерство ОДКБ и НАТО

Авганистан остаје главни проблем за земље Централне Азије у сваком могућем сценарију. Овакву изјаву дао је генерални секретар Организације уговора о колективној безбедности ОДКБ Николај Бордјужа. И мада се Авганистан налази у центру пажње како ОДКБ, тако и НАТО-а, не полази за руком да се успостави права срадња између ове две организације.

Пре годину дана ОДКБ се обратио НАТО-у са предлогом да успоставе званичне односе. Са тачке гледишта ОДКБ, ујединивши напоре, два блока би могла ефикасније да се боре против таквих опасности као што је промет наркотика или међународни тероризам. Посебно вредна била би таква сарадња у Авганистану, пошто су земље ОДКБ суседи ове републике, а НАТО води тамо војну операцију. Тим пре што је Северноатлантска алијанса већ успоставила билатералну сарадњу у овој пбласти са појединим члановима ОДКБ, укључујући Русију. Ситуцију коментарише директор Центра за стратешку коњуктуру Иван Коновалов.

- Чланови ОДКБ и чланови НАТО-а, свака посебна земља у овим блоковима има своје интересе у разним регионима. Наравно, они се пресецају. Сарадња би могла да буде врло плодотворна. Као пример не може да се не помене Авганистан, пошто је Русија члан ОДКБ, а у Авганистану операције углавном воде земље НАТО-а. Ми сарађујемо. Не само у области транзита, већ смо и изводили заједничке операције борбе против производње наркотика на територији Авганистана, у којима су учествовали руски стручњаци.

Без обзира на очигледне користи од партнерства са ОДКБ, званичну сарадњу НАТО одбија. При томе то се дешава због отпора основног члана Северноатлантске алијансе – САД. Према подацима сајта Викиликс, против збижавања два блока је иступила Хилари Клинтон, која је донедавно била на дужности шефа америчког Стејтдепартмента. По њеном мишљењу, сарадња са НАТО-ом би дала ОДКБ велики ауторитет, уз то још би ојачао утицај Москве у Централној Азији. Такав прилаз се објашњава стереотипима који су остали од доба хладног рата, сматра директор Института за политичку и војну анализу Александар Шаравин.

- Нажалост, руководство НАТО-а низ година је одбијало сарадњу са ОУКБ, представљајући ову структуру као да ј еона направљена као противтежа НАТО-у. У ствари не постоји ништа слично. Ова структура обједињује државе које су раније биле чланице СССР. Тачниј ени у ком случају ова организација није направљена као противтежа НАТО-а. Она наравно има своје интересе, своје циљеве. Али ОДКБ више пута је пружала руку сарадње Северноалтантској алијанси, али сваки пут је наилазила на глуво неразумевање.

Помоћ да се изађе из сложене ситуације очигледно може да пружи опште отопљавање руско-америчких односа. Тачније наставак рестартовања. Осим тога, зближавању НАТО-а и ОДКБ смета одсуство довољне информационе подршке у ОУКБ. По речима Николаја Бордјуже, иза НАТО-а је 50 година стабилног финансирања. Брисел има могућности да плаћа скупе имиџ програме. ОДКБ такве могућности за сада нема, зато организација није увек у стању да представи међународној заједници објективне информације о себи и својим циљевима.

Артем Кобзев,