Pravoslavni vernici pristupili Strasnoj nedelji

Kod pravoslavnih vernika počinje nedelja Velikih strasti ili Strasna nedelja. Čitava nedelja je posvećena uspomenama na poslednje dane zemaljskog života Isusa Hrista, Njegova stradanja na krstu, smrt i Vaskrsnuće. U tom periodu hrišćanima se nalaže strogi post, da bi se fizički i duhovno pripremili za jedan od najvažnijih događaja crkvene istorije – čudo Uskrsa. Ove godine Svetlo Hristovo Vaskrsnuće pravoslavni svet, koji se pridržava starog kalendara, slavi 5. maja.

Strasna nedelja je posebno vreme u životu vernika. Kao da postajemo učesnici svih tih događaja, koji su se desili tokom nedelje dana pre Vaskrsnuća Hrista, - objasnio je Glasu Rusije nastojatelj hrama Aleksandra Nevskog pri Moskovskoj državnoj visokoj školi međunarodnih odnosa protojerej Igor Fomin.

- To su Cveti, poslednji razgovori s učenicima, Tajna večera, izdaja Jude. To je maltretiranje Spasa, sud kod Pontija Pilata, raspeće Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegova smrt. To je blagoslovena subota, tišina, kada je sve bilo u miru, a, svakako, i dan Vaskrsnuća Hristovog, kada su prve žene mironosice došavši grobu, čule od anđela uskršnju vest da tamo nema onog, koga su tražile, On je vaskrsao. Svi ti događaji, koji su izvršeni za nas i radi nas da bi mi stekli večni život, sve to doživljavamo.

U vreme Strasne nedelje vernici moraju da čuvaju strogi post, u crkvama se vrše posebna bogosluženja. Svaki dan te nedelje se zove Velikim, te je posvećen jednom od jevanđeoskih preduskršnjih događaja. Najsvečanija i najznačajnija su poslednja tri dana – Veliki četvrtak, Veliki petak i Velika subota, - priča rektor Ruskog

- Veliki četvrtak je dan, kada se sećamo tajne večere. Okupljamo se u crkvi svi zajedno da bi se pričestili iz čaše Tela i Krvi Gospoda kao i onda, u daleke od nas godine života Spasitelja. Toga dana je Bogočovek izvršio Evharistiju, odnosno, pričestio je svoje učenike Telom i Krvlju Gospoda u vidu hleba i vina. Uveče Velikog petka vršimo bogosluženja, posvećena raspeću Hrista. Tog dana u hramove dolaze hiljade ljudi, svi zajedno se sećamo, kako je Gospod po svojoj želji dobrovoljno prihvatio mučenja i trpeo ih sve do raspeća i smrti. Time je on iskupio krivicu Adama i Eve i ukinuo smrt. Subota je takođe za vernike poseban dan, kada imaju mešovita osećanja, jer smo se juče sećali smrt Spasa, a danas osećamo da se bliži uskršnja noć. Pripremajući ljude za uskršnje bogosluženje, u hramovima osvećuju uskršnje kolače, poslastice od mladog sira, obojena jaja.

Velike subote uoči pravoslavnog Uskrsa u Jerusalimu vernici prisustvuju pravom čudu: ugašena na Grobu Gospodnjem sveća neočekivano se pali – ne zna se otkuda pojavljuje se vatra. Sve do sada nauka nije pružila objašnjenje te čudesne pojave. Počev od 2007. godine, zahvaljujući inicijativi Fonda Andreja Prvozvanog, Sveta vatra iz Jerusalima stiže u stotine gradova Rusije i zemlje ZND. Donošenje vatre u predele RPC se ostaruje u okviru programa Fonda «Molite se za mir u Jerusalimu», njen važan sastavni deo je molitva o miru na Svetoj zemlji. Blagodatna vatra u specijalnoj kapsuli stiže u Moskvu za prazničnu liturgiju u glavnu sabornu crkvu Rusije – hram Hrista Spasa. Palenje sveća od čudotvorne vatre simboliše početak uskršnjih svečanosti.