Izrael i Hamas ne žele mir, dogovor nikad neizvesniji

Izraelske vlasti nalaze se pod pritiskom međunarodne javnosti da zaustave ofanzivu u pojasu Gaze, ali to se po svemu sudeći neće dogoditi sve dok ne budu postigli svoj cilj - onesposobljavanje Hamasovih kapaciteta za granatiranje teritorije Izraela.

S druge strane, za Hamas je strateški važno da se otvore granice Gaze jer bi to moglo da učvrsti vladavinu tog militantnog pokreta na teritoriji Gaze.

Čini se da su izrelske vlasti ipak odlučne u tome da, i pored snažnih protesta u svetu zbog civilnih žrtava i razaranja u pojasu Gaze, onesposobe Hamas i normalizuju život u pograničnim jevrejskim gradovima i naseljima koji su na udaru raketnih napada Hamasa.

Ulog je veliki, posebno kada se uzme u obzir da će za mesec dana u Izraelu biti održani izbori. Za sve stranke je važno da u ovom trenutku pokažu odlučnost i čvrstinu u nameri da se obračunaju sa Hamasom.

To što su izraelske žrtve relativno male, a gubici na strani Hamasa ogromni, dodatno je ojačalo političku ulogu ministarke spoljnih poslova Cipi Livni i ministra odbrane Ehuda Baraka. Livni je ujedno i najozbiljniji kandidat za budećeg premijera zemlje.

Ukoliko Livni i Barak politički budu profitirali od rata sa Hamasom, što u ovom trenutku izgleda kao verovatan scenario, biće u mogućnosti da na izborima poraze stranku bivšeg premijera Benjamina Netanjahua - Kadima. Netanjahu je inače poznat kao protivnik mirovnih pregovora sa Palestincima.

To bi moglo da bude i objašnjenje zbog čega se vojska uzdržavala od ulaska kopnenih trupa u prenaseljeni pojas Gaze, jer bi to svakako dovelo do značajnih žrtava i na izraelskoj strani.

Pobeda Livnijeve, opet, išla bi i na ruku budućem američkom predsedniku Baraku Obami (Barack) koji će morati da se pozabavi mirom na Bliskom istoku. U toj situaciji, što manji bude uticaj radikalnog Hamasa, biće lakše novoj američkoj administraciji da posreduje na Bliskom istoku.

Pored toga, Hamas je poznat po tome što uživa podršku Irana, država koja je u najproblematičnijim odnosima sa SAD. Podstaknut tom podrškom, Hamas ne bi bio zadovoljan samo izraelskim povlačenjem iz Gaze. Pripadnici tog pokreta traže otvaranje granica Gaze i priznavanje njihovog legitimnog uticaja na Bliskom istoku.

Zbog toga je i visoki Hamasov zvaničnik Mohamed Nazal, odbacio zahtev UN da dođe do hitnog prekida vatre u Gazi, navodeći da niko od pripadnika tog pokreta nije konsultovan kada je rađena rezolucija Saveta bezbednosti.

Tvrdih stavova ima i među takozvanim jastrebovima u izraelskoj politici, koji smatraju da bi sada trebalo iskoristiti priliku i jednom za svagda završiti sa Hamasom. To je međutim malo verovatan scenario, jer bi to značilo da izraelska vojska ponovo okupira pojas Gaze.

Značajnu ulogu bi u toj situaciji mogao da odigra umereniji palestinski pokret Fatah, na čijem je čelu palestinski predsednik Mahmud Abas. Taj pokret je odavno izgubio kontrolu u pojasu Gaze, ali Abas je jasno stavio do znanja da nema interesa da vrati Fatahovu upravu na toj teritoriju u trenutku kada je Gaza pod blokadom izraelskih tenkova.

Čini se da se na kraju sve svodi na apsurd da će otvaranje granica Gaze možda biti jedini način da se ubedi Hamas da potpiše mirovni sporazum, što će opet omogućiti tom pokretu da ostane na vlasti u Gazi.