Израел и Хамас не желе мир, договор никад неизвеснији

Израелске власти налазе се под притиском међународне јавности да зауставе офанзиву у појасу Газе, али то се по свему судећи неће догодити све док не буду постигли свој циљ - онеспособљавање Хамасових капацитета за гранатирање територије Израела.

С друге стране, за Хамас је стратешки важно да се отворе границе Газе јер би то могло да учврсти владавину тог милитантног покрета на територији Газе.

Чини се да су изрелске власти ипак одлучне у томе да, и поред снажних протеста у свету због цивилних жртава и разарања у појасу Газе, онеспособе Хамас и нормализују живот у пограничним јеврејским градовима и насељима који су на удару ракетних напада Хамаса.

Улог је велики, посебно када се узме у обзир да ће за месец дана у Израелу бити одржани избори. За све странке је важно да у овом тренутку покажу одлучност и чврстину у намери да се обрачунају са Хамасом.

То што су израелске жртве релативно мале, а губици на страни Хамаса огромни, додатно је ојачало политичку улогу министарке спољних послова Ципи Ливни и министра одбране Ехуда Барака. Ливни је уједно и најозбиљнији кандидат за будећег премијера земље.

Уколико Ливни и Барак политички буду профитирали од рата са Хамасом, што у овом тренутку изгледа као вероватан сценарио, биће у могућности да на изборима поразе странку бившег премијера Бењамина Нетањахуа - Кадима. Нетањаху је иначе познат као противник мировних преговора са Палестинцима.

То би могло да буде и објашњење због чега се војска уздржавала од уласка копнених трупа у пренасељени појас Газе, јер би то свакако довело до значајних жртава и на израелској страни.

Победа Ливнијеве, опет, ишла би и на руку будућем америчком председнику Бараку Обами (Барацк) који ће морати да се позабави миром на Блиском истоку. У тој ситуацији, што мањи буде утицај радикалног Хамаса, биће лакше новој америчкој администрацији да посредује на Блиском истоку.

Поред тога, Хамас је познат по томе што ужива подршку Ирана, држава која је у најпроблематичнијим односима са САД. Подстакнут том подршком, Хамас не би био задовољан само израелским повлачењем из Газе. Припадници тог покрета траже отварање граница Газе и признавање њиховог легитимног утицаја на Блиском истоку.

Због тога је и високи Хамасов званичник Мохамед Назал, одбацио захтев УН да дође до хитног прекида ватре у Гази, наводећи да нико од припадника тог покрета није консултован када је рађена резолуција Савета безбедности.

Тврдих ставова има и међу такозваним јастребовима у израелској политици, који сматрају да би сада требало искористити прилику и једном за свагда завршити са Хамасом. То је међутим мало вероватан сценарио, јер би то значило да израелска војска поново окупира појас Газе.

Значајну улогу би у тој ситуацији могао да одигра умеренији палестински покрет Фатах, на чијем је челу палестински председник Махмуд Абас. Тај покрет је одавно изгубио контролу у појасу Газе, али Абас је јасно ставио до знања да нема интереса да врати Фатахову управу на тој територију у тренутку када је Газа под блокадом израелских тенкова.

Чини се да се на крају све своди на апсурд да ће отварање граница Газе можда бити једини начин да се убеди Хамас да потпише мировни споразум, што ће опет омогућити том покрету да остане на власти у Гази.