Ponovna ćirilizacija Srba

Izložba ćiriličnih inicijala Oligice Stefanović slikarke ikonopisca iz Novog Sada će biti otvorena u Novom Sadu u Prometeju (Trg Marije Trandafil) 22. maja sa početkom u 20 časova, i u Beogradu u Ruskom Domu (Narodnog fronta) 23. maja u 18 časova. Povod za ovaj razgovor je vaša najnovija izložba “Ćirilica“. Recite nam nešto više o njoj?

Izložba ćirilica je logičan nastavak mog prethodnog slikarskog rada i prethodnih izložbi, kako svojom tematikom tako i odabirom motiva. Izložba „Fragmenti“ je bila inspirisana starim rukopisnim knjigama, a „Ćirilica“ je u celini posvećena našem pismu tj. Inicijalnim slovima kao delovima rukopisa, knjiga i pismenosti.

Zašto baš Ćirilica?

Ćirilica je deo srpskog identiteta, sva protkana i izatkana od srpske istorije, od pravoslavlja, a najviše od života srpskih svetih ljudi i srpskih mučenika. To sveto i mučeničko u srpskoj istoriji je ispisano ćirilicom i sa njom je u neodvojivom jedinstvu. Ova izložba je moje putovanje kroz crkvenoslovensku tradiciju, od ranih hrišćana preko Vizantije, Balkana do Rusije. Ova sveta slova nas vode od Ohrida do Studenice i Hilandara, Sopoćana, Morače i Prizrena, Žiče, Pećke Patrijaršije i Dečana, Gračanice i Ostroga. Ova slova opisuju i oslikavaju jednu svetu geografiju i svetu istoriju.

Odreći se tog pisma znači zaboraviti ono što smo bili i što jesmo, naš trnovit istorijski put, Svetog Savu i Kneza Lazara, to znači zaboraviti plamen sa Vračara, plavu grobnicu i spaljene kosovske svetinje.

Moji inicijali su skroman doprinos borbi protiv sveopšteg zaborava. Oni pričaju i podsećaju na našu pravednu i mučeničku istoriju. Nastoje da očuvaju svaku trošnu i od vekova izbledelu boju sa fresaka. Ćirilica je jednostavno deo mene i mog pogleda na svet. Ona je grafični izraz jedne ćirilometodijevske kulture kojoj na žalost preti nestajanje u procesu globalizacije.

Čini se da ćirilica gubi u ratu sa globalističkom latinicom?

Baš u ovom momentu kada zapadne sile i proces globalizacije preti opstanku malih naroda, a naročito Srba, nastojim da ovom izložbom dam mali doprinos obnovi pamćenja. Ova izložba je mali vizuelni podsetnik na naše pravoslavne korene. Povratak našeg naroda sebi znači povratak ćirilici i onom što je ona ispisivala tokom vekova, a za to je potrebna ponovna ćirilizacija Srba. Ćirilometodijevska ili ćirilična civilizacija je svojim vrlinama i vrednostima spasonosni izlaz iz protivrečnosti i otuđenja moderne civilizacije. Ćirilična slova nisu mrtva slova na papiru već su oni grafički i simbolički prikaz jednog duhovnog puta. Stoga ovo moje bavljenje ćiriličnim slovima nema samo umetnički i estetski smisao već je to izraz duboke potrebe za izvorom pravog života. Kada sam prvi put videla freske Studenice stajala sam nema pred tom lepotom i pred vekovima kojima odolevaju. Istinska umetnost je čedo ljubavi, čuđenja i molitve.

Osim slikarstva ti se baviš i ikonopisanjem?

Ikonopisanjem se bavim poslednjih deset godina. Ikonopisanje je kao molitva. Um mora biti sabran da bi se u boje pretočio lik svetitelja. Po predanju, kao prvi ikonopisac se spominje Sveti Luka koji je naslikao Bogorodicu sa Bogomladencom u naručju. Ikona ne imitira fizički prostor pomoću optičkih varki, već pokazuje tajnu postojanja bića u vremenu u prostoru. Vizantijska umetnost, vreme i prostor predstavlja u rajskoj, nestvorenoj, svetlosti. Na ikoni se ništa ne predstavlja zatamnjeno osim demona. Ikona je prozor u jedan viši i božanski svet koji nam je danas više nego potreban. Gospod je svakom dodelio neki put. Ovo je moj put pokajanja, praštanja i nadanja. Moja tačka oslonca na ovoj planeti.