Da li Zemlju ugrožava svetski potop?

Zbog julske žege počelo je otapanje ledenog pokrova najvećeg u svetu ostrva Grenland. Sateliti NASA su 8. jula zabeležili 40 odsto površine otopljenog leda, a 12. jula već 97. Od apokaliptičnih sve do mirnih – to je lepeza prognoza eksperata o posledicama anomalne sezone otapanja na Grenlandu i njenog uticaja na povećanje vodostaja Svetskog okeana.

Danas glečer pokriva oko 80 odsto Grenlanda i sadrži oko 20 odsto svetske zalihe leda. Grenlandski ledeni štit je drugi po svojoj veličini posle antarktičkog, inače, na planeti ih ima dva. Prema podacima naučnika, usled otapanja glečera i leda na epikontinentalnom pojasu od 2003. do 2010. godine vodostaj Svetskog okeana se povećao svega za milimetar i po, - ispričao je Glasu Rusije doktor geološko-mineraloških nauka profesor Igor Davidenko.

- Kada čitam u novinama i časopisima, čujem na TV gluposti o tome da će se posle otapanja leda Antarktika i Grenlanda vodostaj okeana povećati za 70 metara, tvrdim da je to apsurd, neznanje. Led sačinjava samo 1,6 odsto obima hidrosfere.

Ledeni štit Grenlanda blizu 81. stepena severne širine spojen je s Severnim Ledenim morem glečerom Petermana, - objašnjava Igor Davidenko. Dužina tog štita iznosi 70 kilometara, širina 15, debljina se koleba od 80 do 600 metara, u centru ostrva je glečer visok 3,5 kilometra. Svakog leta led se topi otprilike za polovinu. Većina vode, koja se stvara unutar ostrva, na kraju krajeva se opet smrzava, samo na obalama ona dospeva u obližnja mora. U periodu od aprila 2002. godine do februara 2009. godine grenlandski glečer je «smršao» za 1,6 hiljada kubnih kilometara.

U burnom otapanju glečera u Grenlandu nema ničeg, što bi bilo van okvira običnog stanja prirodne sredine tog regiona, - kaže Igor Davidenko.

- To ne znači da je čitav led na površini Zemlje takođe počeo da se aktivno topi. Naprotiv, u isto vreme na Antarktiku se naglo povećava ledena kapa. Odnosno, sve je adekvatno: negde se topi, dok se u drugom mestu kristalizuje. Sistem Zemlje je zanimljiv i složen, klimatske promene od nas za sada ne zavise. Mi moramo da posmatramo i izbegavamo nevolje.

Između ostalih, brodove ugrožavaju ledeni bregovi, koji se pojavljuju blizu obala Grenlanda u vezi sa otapanjem glečera. Pre nekoliko dana pred očima turista od glečera Petermana se odlomio deo sa površinom 120 kvadratnih kilometara, koji je danas nošen vetrom i strujama između Grenlanda i Kanade. To je već drugi ledeni breg, koji se odlomio od ostrva. Pre dve godine od Petermana se odvojio ogromni komad od 260 kvadratnih kilometara, što je jedan i po puta više od površine Lihtenštajna. Danas se naglo topi sam glečer Petermana. Eksperti smatraju da je uzrok ekstraordinarne situakcije uticaj toplih vazdušnih masa, koje su se zadržale nad ostrvom od kraja maja. Poslednji neobično jaki front toplog vazduha je počeo da se raspršuje tek 16. jula.