Да ли Земљу угрожава светски потоп?

Због јулске жеге почело је отапање леденог покрова највећег у свету острва Гренланд. Сателити НАСА су 8. јула забележили 40 одсто површине отопљеног леда, а 12. јула већ 97. Од апокалиптичних све до мирних – то је лепеза прогноза експерата о последицама аномалне сезоне отапања на Гренланду и њеног утицаја на повећање водостаја Светског океана.

Данас глечер покрива око 80 одсто Гренланда и садржи око 20 одсто светске залихе леда. Гренландски ледени штит је други по својој величини после антарктичког, иначе, на планети их има два. Према подацима научника, услед отапања глечера и леда на епиконтиненталном појасу од 2003. до 2010. године водостај Светског океана се повећао свега за милиметар и по, - испричао је Гласу Русије доктор геолошко-минералошких наука професор Игор Давиденко.

- Када читам у новинама и часописима, чујем на ТВ глупости о томе да ће се после отапања леда Антарктика и Гренланда водостај океана повећати за 70 метара, тврдим да је то апсурд, незнање. Лед сачињава само 1,6 одсто обима хидросфере.

Ледени штит Гренланда близу 81. степена северне ширине спојен је с Северним Леденим морем глечером Петермана, - објашњава Игор Давиденко. Дужина тог штита износи 70 километара, ширина 15, дебљина се колеба од 80 до 600 метара, у центру острва је глечер висок 3,5 километра. Сваког лета лед се топи отприлике за половину. Већина воде, која се ствара унутар острва, на крају крајева се опет смрзава, само на обалама она доспева у оближња мора. У периоду од априла 2002. године до фебруара 2009. године гренландски глечер је «смршао» за 1,6 хиљада кубних километара.

У бурном отапању глечера у Гренланду нема ничег, што би било ван оквира обичног стања природне средине тог региона, - каже Игор Давиденко.

- То не значи да је читав лед на површини Земље такође почео да се активно топи. Напротив, у исто време на Антарктику се нагло повећава ледена капа. Односно, све је адекватно: негде се топи, док се у другом месту кристализује. Систем Земље је занимљив и сложен, климатске промене од нас за сада не зависе. Ми морамо да посматрамо и избегавамо невоље.

Између осталих, бродове угрожавају ледени брегови, који се појављују близу обала Гренланда у вези са отапањем глечера. Пре неколико дана пред очима туриста од глечера Петермана се одломио део са површином 120 квадратних километара, који је данас ношен ветром и струјама између Гренланда и Канаде. То је већ други ледени брег, који се одломио од острва. Пре две године од Петермана се одвојио огромни комад од 260 квадратних километара, што је један и по пута више од површине Лихтенштајна. Данас се нагло топи сам глечер Петермана. Експерти сматрају да је узрок екстраординарне ситуакције утицај топлих ваздушних маса, које су се задржале над острвом од краја маја. Последњи необично јаки фронт топлог ваздуха је почео да се распршује тек 16. јула.