AMERIČKI KOLEDŽI-GLAVNI KOMPAS ZA IZBOR ŽELJENOG UNIVERZITETA

 Odluku o kupovini košulje američki profesor donosi u gradskoj biblioteci

 U svakom američkom gradu, kao što je poznato, postoji bibilioetke  u kojima  čitaoci prave gužvu . Jednom je neki  gost iz Evrope  pitao svog američkog prijatelja , inače profeosora koledža  na granci sa Kanadom, šta tamošnji ljudi najviše čitaju.Ispostavilo  se da se najviše prelistavaju časopisi  za potrošače.Profesor je objasnio svom evropskom prijatelju da on zajedno sa suprugom, a oni inače ne spadaju u siromašni stalež,pre nego što kupi košulju , podrobno proučavaju cene  na tekstilnom tržištu .Odabraće nepoderivu košulju, a ne modnu ili jeftinu.

Svakidašnji san američkog građanina

Svakidašnji san američkog građanina je zadovoljenje četiri  osnovne  komponente:da poseduje sopstvenu kuću ili stan, automobil za svakog odraslog člana porodice, jahtu i , možda najglvnije –da obezbedi  visoko obrazovanje za svoju decu.I biraju univerzitet  mnogo pažljivije i promišljenije nego što kupuju  novu košulju.

Jednogodišnji opštenacionalni rejting koledža

Jednogdišnji opštenacionalni rejting koledža  se sastavlja  na  osnovu sledećih pokzatelja: mesto koje u zemlji zauzima po oceni eksperata ;rezultati ostvareni na takmičenjima tokom prethodne školske godine ;  sastav polaznika ( nivo znanja, uspeh u školi; najpopularnije specijalizacije; izdaci za školsku godinu ;mogućnost dobijanja stipendije;naučni uspesi profesora;odnos broja predavača i polaznika ,naprdovanje studenata tokom nastavne godine, pomoć koju svojim diplomcima pruža alma mater .

Najbonji opštenacionalni univerziteti

Najbolji opštenacipnalni univerziteti  su  po redosledu mesta koje zauzimaju :Harvard, Prinston,Jejl, Kolumbija univerzitet , kao i univerziteti koji su skupili isti broj bodova :Masačuseteski tehnološki institut ,Stenford, Čikaški univerzitet i Univerzitet države Pensilvanije .Zatim slede univerziteti saveznih   država:Kalifornijski, Virdžinija, Mičigen. Pobednici među humanističkim koledžima  su Viljams i Amherst ( oba u Masačusetsu ) i koledž Svartmor u Pensilavaniji.

Odnos prema obrazovanju kao prema skupoj robi

Amerikanci se prema obrazovnim uslugama odnose kao prema robi i to veoma skupoj.Cijena  nastave u opštenacionalnim univerzitetima ( gde nema  popusta za  stanovnike   te države u kojoj se univerzitet nalazi) za srednje stojeću američku porodicu je nedostižna.Na Harvardu, Masačusetskom Tehnološkom i Čikaškom univerzitetu-školarina u proseku iznosi 55 hiljada dolara ( uključujući  smeštaj i ishranu). Školarina u Mičigenskom univerzitetu za sanovnike te države  košta 20  hiljda dolara, dok za nastavu u koledžu u Gordonu, žitelji savezne države Džordžije u kojoj je taj koledž, plaćaju samo 7 hiljada dolara.

Stipendije- velika olakšica

Olakšavajuća je okonost što  većina studenata  koja potiče iz porodica srednje klase  dobija od koledža stipendiju ,  a to u znatnoj meri smanjuje brige   rdoitelja.Sataus strudenta  ne zavisi samo od  materijalnog stanja porodice nego i od akademskih, sportskih i društvenih uspeha i bogatstva samog koledža.Tako  na primer, Harvard snosi 73 od sto ukupne cene nastave , što u proseku iznosi 42 hiljade dolara godišnje; Univezitet Džordžtaun u Vašingtonu – 55 procenata, a Jugo-Zapadni univerzitet u  državi Novi- Meksiko snosi samo -19 procenata od ukupnog iznosa  jednogodišnje školarine .

Teško do upisnice u koledž

Ali i kad  novac  ne bi bio smetnja, na koledž  se nije lako upisati.Konkurenacija za najbolje univerzitete i koledže je velika.Prošle akademske godine ( 2011/2012) od 30.489 onih koji su predali dokumenta na Harvard, primlnjeno je samo 2.205, na Priston je upisano 2.311 od 26.247 koliko ih je konkurisalo.Ali ima visokih škola  sa znatno skromnijim zahtevima:tako je na Floridski tehnološki institut konkurisalo 4.687  kandidata , od kojih je premljeno 2.749 ;Univerzitet u Juti  je primio skoro sve koji su predali dokumanta:od 7.374 želje povoljno je rešeno  7.176 i toliko podeljeno indeksa;na Univerzitet  Novi Meksiko upisano je 4.954 brucoša od 5.941 koliko je konkurisalo.

Od osobite je važnosti tip koledža

Veoma je  važan tip koledža.U koledžima pri velikim iniverzitetima predaju pozanti naučnici iz celog sveta.Ali se smatra da su na njima i najveća rastojanja  između studenata i predavača koji se retko pojaljuju u amfiteatrima:  ili  su često   na konferecijama, ili uzimaju odsustvo da pišu knjige, pa ih zamenjuju asistenti.Humanistički koledži su udobniji ,u njima je neka vrsta porodične atmosfere.Kampus  u velikom gradu ( Harvarad, Čikago, Džordžtaun,Kolumbija ) omogućava korišćenje  svih preimućstava kojima raspolaže megalopolis, pa su humansitički, a i mnogi drugi univerziteti (na primer Prinston ) smešteni u releatvnoj usamnjenosti  u kojoj ništa ne može da studentima odvuče pažnju od učenja.

Bez jasno izdvojene specijalizacije

Američki koledži se razlikuju  od evropskih   time što u njima nisu jasno izdvojene specijalizacije.U SAD je nemoguće naći  metalurški ili drvno-pređivački fakultet .Amertiki koledž  za četiri godine priprema    preduzetnike  koji umeju  dobro da pišu   i govore na  svom maternjem jeziku,koji ponešto znaju i iz humanističkih i prirodnih nauka. To im je sasvim dovoljno da otvore svoj ofis i započnu biznis,  da se zaposle kao brokeri na Volstritu  ili da prodaju automobile u Teksasu.Ako želiš da postaneš doktor, pravik , menadžer,naučnik-plati novac i idi na doškolavanje.

Polupalrna studentska šala  u Bostonu

 U Bostonu, u kojemu se nalaze i Harvarad  i Masačusteski tehnološki institut,popularna je sledeća šala o studnetima:» U marketu ispred kase koja  opslužuje mušterije koji su kupili manje od deset artikala  stoji jedan mladić.U korpi –pravo brdo svega i svačega.Kasirka:“Ti si, mladiću, najverovatnije sa Harvarada , zato što ne umeš da brojiš , ili si možda sa MAT-a ( Masačusteski institut tehnologije ) zato što ne umeš da čitaš.“Vic je smešan, ali, nerealan.I tehničari sa MAT-a i filolog sa Harvarada  u ove četiri godine imaju skoro identične nastavne progarme,tako da umeju i da  čitaju, i  da broje.

Studenti ipak biraju specijalizaciju

Svaki student, ipak, u zavisnoti od okolnosti, bira sebi specijalizaciju.Na  većini univerziteta to su  po tradiciji biznis , društevene nakuke, engleski jezik, državna uprava.Sve je međutim više i onih koji se opredeljuju   za  biomedicinsku tehniku, ekologiju  ,dizajn kompjuterskih igara ,bezbdenost , nano tehnologije, internet ,medije.

Visok stepen socijalizacije američkih studenata

Najvažnija osobina po kojoj se  američki sistem razlikuje od evropskog je visok stepen socijalizacije  studenata ..Privikavanje na život u kolektivu  nije manje važno od znanja  koje studenti stiču.Sve rase, staleži, društveni tipovi  prolaze pored studenata tokom  četiri godine koliko provode u kampusima .To ih uči uskalđivanju inetresa i solidarnosti ,  pružanju otpora, radu u timovima.

 Strani studenti preplavili amerike univerzitete

U poslednje vreme upravo u najboljim američkim unveerzitetima  sve je više stranih studenata , a osobito Azijata ( Kineza,Indusa, Vijetnamaca ).Tako   na Kolumbija univerzitetu  17 procenata   su studenti azijskog porekla, a 11 od sto iz ostalog sveta. Na MAT-u 24 % studenata je iz azijskih zemalja, a iz ostatka sveta  ( bez Amerike  i Azije ) 9 %; na Kalifornijskom tehnološkom ostvaren je rekord po broju studenta iz Azije:čak 39 od sto od ukupnog broja  su studenti  iz zemalja najvećeg kontinenta na planeti.

«Lovorova liga « najuspešijih Univerzit dobija na rejtingu brojem uspešnih   ljudi u svetu sa njegovom diplomom. Više od 90 % studenata  sa univerizteta  „Lovorove lige „  ulazilo je u orvih deset  najboljih diplomaca  u svojim školama, a na Stendfordu i Jejlu  čak 100%.

Kako koledž bira studenta

I tako,dođe vreme da američka porodica konačno odluči  koji koledž da izbere .  Glavna ograničenja su novac i uspeh deteta.   Ali na konačan izbor utiču i druge okolnosti-neka ono uči gde sam ja učio, bliže kući, ili obratno , neka dokaže svoje spsobenosti daleko od zavičaja.

Dokumneta se predaju u više koledža bez ikakvih ograničenja

Dokumenta se mogu predavati u više  koledža bez ikakvih ograničenja ,  za  prvi se plaća  60 dolara, dok  se ustalim dokumenta primaju besplatno.Obično se izabere 5-do 6 koledža :najpoželjniji u koje se teško upisati; manje popularni ;i na kraju oni koji će te i sa tvojim skromnim upsehom  primiti.

Nema prijemnih ispita  na univerzitetima

Nikakvih  prijemnih ispita nema.Vrednuju  se školske ocene , svejedno da li si ušao u prvu deseticu , prvu četvrtinu ili u prvu polovinu .Uvažavaju se preporuke od nastavnika i drugih odraslih , koje inače nije tako lako dobiti, i razume se ,svedočanstva o vannastavnom  radu  u sekcijama i  sportskim klubovima  .I na kraju, ceni se pismeni zadatak na opštu temu tipa «Leptiru, ljubavi moja «,»Zašto hoću da se upišem baš na Harvard «?

Vžni su i rezultati koji se postižu  na dva nacionalna testa-ACT , SAT,  a koji se polažu zajedno

Testom   AST se proverava osnovni nivo znanja iz algebre,društvenih i humanističkih nauka.Najvažniji deo testa čine 75 pitanja iz stilstike engleskog jezika ( pravopis, sintaksa,formulisanje teksta, interpunkcija, sposobnosti iz retorike).U posebnom razdelu se proverava spsobnost primene znanja stečenih u okvirima školskog programa.

SAT test je usredsređen na engleski jezik( gramatika, idiomi, leksika, čitanje i razumevanje teksta ) i matematike( aritmetika, algebra, matematička analiza,geometrija, statika, teorija verovatnoće ).

Letnja porodična ekskurzija

Pri izboru koledža  veliki značaj ima letnje putovanje  koje se obavlja godinu dana uoči donošenja konačne odluke.Potencijalni student, najčešće sa roditeljima , obilazi obrazovne  institucije razbacane na udaljnosti i do hiljadu milja pa i dalje, da bi odabrao univerzitet u kome bi on   u principu najradije učio. Posle povrataka sa „eskurzije“, budući stuent šalje na sve strane hiljade dokumenta i odgovor čeka kod kuće.I nada se, razume se, da će stići onaj odgovor koji će ga usrećiti.