АМЕРИЧКИ КОЛЕЏИ-ГЛАВНИ КОМПАС ЗА ИЗБОР ЖЕЉЕНОГ УНИВЕРЗИТЕТА

 Одлуку о куповини кошуље амерички професор доноси у градској библиотеци

 У сваком америчком граду, као што је познато, постоји бибилиоеткe  у којима  читаоци праве гужву . Једном је неки  гост из Европе  питао свог америчког пријатеља , иначе профеосора колеџа  на гранци са Канадом, шта тамошњи људи највише читају.Испоставило  се да се највише прелиставају часописи  за потрошаче.Професoр је објаснио свом европском пријатељу да он заједно са супругом, a они иначе не спадају у сиромашни сталеж,пре него што купи кошуљу , подробно проучавају цене  на текстилном тржишту .Одабраће неподериву кошуљу, а не модну или јефтину.

Свакидашњи сан америчког грађанина

Свакидашњи сан америчког грађанина је задовољење четири  основне  компоненте:да поседује сопствену кућу или стан, аутомобил за сваког одраслог члана породице, јахту и , можда најглвније –да обезбеди  високо образовање за своју децу.И бирају универзитет  много пажљивије и промишљеније него што купују  нову кошуљу.

Једногодишњи општенационални рејтинг колеџа

Једногдишњи општенационални рејтинг колеџа  се саставља  на  основу следећих покзатеља: место које у земљи заузима по оцени експерата ;резултати остварени на такмичењима током претходне школске године ;  састав полазника ( ниво знања, успех у школи; најпопуларније специјализације; издаци за школску годину ;могућност добијања стипендије;научни успеси професора;однос броја предавача и полазника ,напрдовање студената током наставне године, помоћ коју својим дипломцима пружа alma mater .

Најбоњи општенационални универзитети

Најбољи општенаципнални универзитети  су  по редоследу места које заузимају :Харвард, Принстон,Јејл, Колумбија универзитет , као и универзитети који су скупили исти број бодова :Масачусетески технолошки институт ,Стенфорд, Чикашки универзитет и Универзитет државе Пенсилваније .Затим следе универзитети савезних   држава:Калифорнијски, Вирџинија, Мичиген. Победници међу хуманистичким колеџима  су Виљамс и Амхерст ( оба у Масачусетсу ) и колеџ Свартмор у Пенсилаванији.

Однос према образовању као према скупој роби

Американци се према образовним услугама односе као према роби и то веома скупој.Цена  наставе у општенационалним универзитетима ( где нема  попуста за  становнике   те државе у којој се универзитет налази) за средње стојећу америчку породицу је недостижна.На Харварду, Масачусетском Технолошком и Чикашком универзитету-школарина у просеку износи 55 хиљада долара ( укључујући  смештај и исхрану). Школарина у Мичигенском универзитету за сановнике те државе  кошта 20  хиљда долара, док за наставу у колеџу у Гордону, житељи савезне државе Џорџије у којој је тај колеџ, плаћају само 7 хиљада долара.

Стипендије- велика олакшица

Олакшавајућа је оконост што  већина студената  која потиче из породица средње класе  добија од колеџа стипендију ,  а то у знатној мери смањује бриге   рдоитеља.Сатаус струдента  не зависи само од  материјалног стања породице него и од академских, спортских и друштвених успеха и богатства самог колеџа.Тако  на пример, Харвард сноси 73 од сто укупне цене наставе , што у просеку износи 42 хиљаде долара годишње; Унивезитет Џорџтаун у Вашингтону – 55 процената, а Југо-Западни универзитет у  држави Нови- Мексико сноси само -19 процената од укупног износа  једногодишње школарине .

Тешко до уписнице у колеџ

Али и кад  новац  не би био сметња, на колеџ  се није лако уписати.Конкуренација за најбоље универзитете и колеџе је велика.Прошле академске године ( 2011/2012) од 30.489 оних који су предали документа на Харвард, примлњено је само 2.205, на Пристон је уписано 2.311 од 26.247 колико их је конкурисало.Али има високих школа  са знатно скромнијим захтевима:тако је на Флоридски технолошки институт конкурисало 4.687  кандидата , од којих је премљено 2.749 ;Универзитет у Јути  је примио скоро све који су предали докуманта:од 7.374 жеље повољно је решено  7.176 и толико подељено индекса;на Универзитет  Нови Мексико уписано је 4.954 бруцоша од 5.941 колико је конкурисало.

Од особите је важности тип колеџа

Веома је  важан тип колеџа.У колеџима при великим иниверзитетима предају позанти научници из целог света.Али се сматра да су на њима и највећа растојања  између студената и предавача који се ретко појаљују у амфитеатрима:  или  су често   на конферецијама, или узимају одсуство да пишу књиге, па их замењују асистенти.Хуманистички колеџи су удобнији ,у њима је нека врста породичне атмосфере.Кампус  у великом граду ( Харварад, Чикаго, Џорџтаун,Колумбија ) омогућава коришћење  свих преимућстава којима располаже мегалополис, па су хуманситички, а и многи други универзитети (на пример Принстон ) смештени у релеатвној усамњености  у којој ништа не може да студентима одвуче пажњу од учења.

Без јасно издвојене специјализације

Aмерички колеџи се разликују  од европских   тиме што у њима нису јасно издвојене специјализације.У САД је немогуће наћи  металуршки или дрвно-пређивачки факултет .Амертики колеџ  за четири године припрема    предузетнике  који умеју  добро да пишу   и говоре на  свом матерњем језику,који понешто знају и из хуманистичких и природних наука. То им је сасвим довољно да отворе свој офис и започну бизнис,  да се запосле као брокери на Волстриту  или да продају аутомобиле у Тексасу.Ако желиш да постанеш доктор, правик , менаџер,научник-плати новац и иди на дошколавање.

Полупалрна студентска шала  у Бостону

 У Бостону, у којему се налазе и Харварад  и Масачустески технолошки институт,популарна је следећа шала о студнетима:» У маркету испред касе која  опслужује муштерије који су купили мање од десет артикала  стоји један младић.У корпи –право брдо свега и свачега.Касирка:“Ти си, младићу, највероватније са Харварада , зато што не умеш да бројиш , или си можда са МАТ-а ( Масачустески институт технологије ) зато што не умеш да читаш.“Виц је смешан, али, нереалан.И техничари са МАТ-а и филолог са Харварада  у ове четири године имају скоро идентичне наставне прогарме,тако да умеју и да  читају, и  да броје.

Студенти ипак бирају специјализацију

Сваки студент, ипак, у зависноти од околности, бира себи специјализацију.На  већини универзитета то су  по традицији бизнис , друштевене накуке, енглески језик, државна управа.Све је међутим више и оних који се опредељују   за  биомедицинску технику, екологију  ,дизајн компјутерских игара ,безбденост , нано технологије, интернет ,медије.

Висок степен социјализације америчких студената

Најважнија особина по којој се  амерички систем разликује од европског је висок степен социјализације  студената ..Привикавање на живот у колективу  није мање важно од знања  које студенти стичу.Све расе, сталежи, друштвени типови  пролазе поред студената током  четири године колико проводе у кампусима .То их учи ускалђивању инетреса и солидарности ,  пружању отпора, раду у тимовима.

 Страни студенти преплавили америке универзитете

У последње време управо у најбољим америчким унвеерзитетима  све је више страних студената , а особито Азијата ( Кинеза,Индуса, Вијетнамаца ).Тако   на Колумбија универзитету  17 процената   су студенти азијског порекла, а 11 од сто из осталог света. На МАТ-у 24 % студената је из азијских земаља, а из остатка света  ( без Америке  и Азије ) 9 %; на Калифорнијском технолошком остварен је рекорд по броју студента из Азије:чак 39 од сто од укупног броја  су студенти  из земаља највећег континента на планети.

«Ловорова лига « најуспешијих Универзит добија на рејтингу бројем успешних   људи у свету са његовом дипломом. Више од 90 % студената  са универизтета  „Ловорове лиге „  улазило је у орвих десет  најбољих дипломаца  у својим школама, а на Стендфорду и Јејлу  чак 100%.

Како колеџ бира студента

И тако,дође време да америчка породица коначно одлучи  који колеџ да избере .  Главна ограничења су новац и успех детета.   Али на коначан избор утичу и друге околности-нека оно учи где сам ја учио, ближе кући, или обратно , нека докаже своје спсобености далеко од завичаја.

Докумнета се предају у више колеџа без икаквих ограничења

Документа се могу предавати у више  колеџа без икаквих ограничења ,  за  први се плаћа  60 долара, док  се усталим документа примају бесплатно.Обично се изабере 5-до 6 колеџа :најпожељнији у које се тешко уписати; мање популарни ;и на крају они који ће те и са твојим скромним упсехом  примити.

Нема пријемних испита  на универзитетима

Никаквих  пријемних испита нема.Вреднују  се школске оцене , свеједно да ли си ушао у прву десетицу , прву четвртину или у прву половину .Уважавају се препоруке од наставника и других одраслих , које иначе није тако лако добити, и разуме се ,сведочанства о ваннаставном  раду  у секцијама и  спортским клубовима  .И на крају, цени се писмени задатак на општу тему типа «Лептиру, љубави моја «,»Зашто хоћу да се упишем баш на Харвард «?

Вжни су и резултати који се постижу  на два национална теста-ACT , SAT,  a који се полажу заједно

Тестом   АСТ се проверава основни ниво знања из алгебре,друштвених и хуманистичких наука.Најважнији део теста чине 75 питања из стилстике енглеског језика ( правопис, синтакса,формулисање текста, интерпункција, способности из реторике).У посебном разделу се проверава спсобност примене знања стечених у оквирима школског програма.

SAT тест је усредсређен на енглески језик( граматика, идиоми, лексика, читање и разумевање текста ) и математике( аритметика, алгебра, математичка анализа,геометрија, статика, теорија вероватноће ).

Летња породична екскурзија

При избору колеџа  велики значај има летње путовање  које се обавља годину дана уочи доношења коначне одлуке.Потенцијални студент, најчешће са родитељима , обилази образовне  институције разбацане на удаљности и до хиљаду миља па и даље, да би одабрао универзитет у коме би он   у принципу најрадије учио. После повратака са „ескурзије“, будући стуент шаље на све стране хиљаде документа и одговор чека код куће.И нада се, разуме се, да ће стићи онај одговор који ће га усрећити.