СТАЉИНОВ РОЂЕНДАН, СМАК СВЕТА И 98 БУНКЕРА

На данашњи дан , 21. децембра 1878.  у варошици Гори , у Грузији, од мајке Јекатарине Геладзе , кметице по рођењу  и Висариона Џугашвилија , обућара илити шустера по спесцијалности,   рођен је Јосиф Висарионович Џугашвили коме ће касније дати име Стаљин, што у преводу  на србски значи Баш Челик ( руски :стаь-челик ). На рођендан вољеног вође  совјетске државе  , светскг пролетаријата, и иних потлачених и обесправљених, генералисмуса  Стаљина, Титови партизани су 21. децембра 1941. формирали у Рудом  Прву пролетерску бригаду .А касније кад се хазјајин из Кремља и Валтер-Тито нешто поречкаше, датум померише за један дан ,па се просављао као дан основања  ЈНА прослављао не 21. Него 22.децембар .

Стаљин, кога су интимуси пореклом из Грузије  звали и Коба , поживе 75 година и грешну ( ако је ичија била грешна, онда је сиигрно његова ) своју душу испусти 5.марата 1953.

Поданици изградише 98 бункера за сап од личног смака вође им 

За  спас од општег или личног му  смака ,поданици му  поред свега осталог саградише и 98  бункера.У некима  од њих   могло се наћи  уточиште или склониште  од смака света који су Маји у свом каленедару најавили, а телевизија обелданила  да ће се збити, 21.  Децембра 2012., баш на Стаљинов рођендан. 

 
За спас од смака света у Стаљиновом бункеру-улазница од пола милона рубаља 

Спас од најављене катклизме се у најсређенијим   од 98 Стаљинових бункера могао обезбедити за улазницу од свега 500.000 рубаља  која гарантује имаоцу да ће сигурно преживети ,макар што се буде тог кобног дана ( Стаљинов  рођендан и смак света ,што је за многе исто ) догодило.
 

 И заиста,гаранције нису само празне речи.Јер за врховног  главнокомадајућег  Црвене армије за време Другог светског рата грађени су бункери који су могли да издрже и ударе најјачих  бомби.И то као минимум. А као максимум сапасили би се  од долазећег  смака света.

Стаљинов кабинет у метроу

Године 1941. ситиација у Моксви је била на танкој грани  катастрофе . Немачки авиони су непрекидно  бомбрадовали совјетску престоницу. У Москви и у низу других градова за вођу  су били саграђени специјални бункери...Први подземни објекти  у којима је за време рата боравио Стаљин и у којима је извесно време радио  ,био је комлекс подземних здања саграђених у Улици Кирова ( сад: Улица Мјасњицка ).Његов радни кабинет се налазио  на станици  метроа «Кировска» и био је повезан подземним тунелом са бункером везе и подрумом у којој се налазила Врховна комнда, Ставка, врховног команданта.Склоништа су грађене  супер брзим темпом –само током четири дана и ноћи.Већ истог дана кад је Немачка мучки напала СССР, 22. јуна 1941. У 9 сати је био позван код Стаљина Дмитриј Шадрин,заменик  начелника првог одељења НКВД-а и постављен му је задатак да» нађе такво место у коме би се безбедно могло склонити од бомби и радити «.Он је задатак на најбољи могући начин извршио у рекордном року, па му је на банкету Стаљин лично  насуо пуну чашу  коњака  коју је Шадрин у еуфорији искапио до дна и отакичио се-свих тих дана  скоро није могао да заспи, нити је што јео.

Подземље Кремља

Друго Стаљиново склониште било је завршено у Кремљу за  три и по месеца.О томе је овако писала његова кћерка Светала Алилујева:»Ту су биле собе, просторије са дрвеним панелима, велики сто с прибором,као у њговој вили у Кунцеву,исто такав намештај. Команданти су се поносили тиме што су без грешке  копирали Ближњу дачу.»

Писац Константин Симонов је забележуио причу адмирала Исакова о раном кабинету.»То је био исто онакав кабинет као Стаљинов  у згради Центарлног комитета .Исто онакви виско храстови панели, истоветан сто,па исти портрети Лењина и Маркса на зиду ,   чак су  и исте завесе висиле  скривајући непсотојеће прозоре.»

«Погреб « на дачи

Трећи Стаљинов бункер је био саграђен на Ближњој дачи у Кунцеву на дубин од 17 метара.Радови су почели још пре рата а завршени су 1942.Бункер је могао да издржи директне ударе авинских бомби .Само скониште од бомби је било направљено од железа и бетона, а за његово камуфлирање коришћене су оловне шине.Склониште је   имало све што је било потребно за рад.У пространој дворани која је била преграђена од осталих просторија исто онаквим  дрвеним панелима  као и зидови у Ближњој дачи,одржавани су радни договори па чак и седнице.Поред ње је била невелика спаваћа соба.Дискреција просторија била је у потпуности осигурана.

Склониште испод стадиона 
 

За време перестројке је  откривен за јавност још један тајни Стањинов објекат: бункер у Измајлову, који је сада претворен у музеј.

У пероду од 1936-1939 у том рејону су се одвијали подземни грађевински рдови  на изградњи Стаљиновог бункера и тунела, а темељ за стадион  и трибине   су служили да прикрију бункер... и да замаскирају аеродром  који би се користио у случју потребе за евентулном евакуацијом.

У пролеће 1940. Стаљин је обишао Западни пункт, како се звао тај супер тајни објекат, и упознао са са његовом наменом и системом коришћења.
 

Данас , истина у свом оригиналном виду није сачуввн ниједан део намешатја , али је је све рестаурирано  у „стаљинском стилу „деведесетих година. У већој или мањој мери слично је   оном како  је било раније , па су тако сала за седнице Ставке   Врховног  команданта , Стаљинов кабинет,ходник који води у салу за сазтанке остали непромењени.

Сала Ставке најинтересантнија с архитектонске  тачке гледишта

С архитектонске тачке гледишта  најнтересантнија је сала за заседање Ставке. То је  просторија  са око 80 квадратних метара и висине око пет метара.Над столом у виду непрекинутот круга  је купола која повећава акустична својства проторије.Познато је да  Стаљин није волео да говори гласно, а у овој сали су његовње речи могли  чути сву учесници седнице.Купола се ослањала на моћне стубове   који су украшени као имитација  гранита .
 

Сматра се да је Стаљин у позну јесен 1941, често боравио у  овом бункеру и радио у њему.