JAPAN - UNIVERZITETSKA VELIKA SILA

U Japanu 42 %  stanovništva sa fakultetskom diplomom

Uzmimo  na primer   jednu  visoko razavijenu zemlju kao što je Japan u kojoj 42 od sto stanovništva ima diplomu o unverziterskom obrazovanju. Veliki procenat visokoobrazovanog  stanovništva se može objasniti visokim nivoom automaizacije proizvodnje  u zemlji koje sa svoje starne zahteva od zaposlenih  najvišu kvalifikovanu obuku i pripremu.

 Japan ima  oko 600 univeziteta od kojih 425 privatnih. Najpretižniji  državni univerzitet je  Tokijski, (osnovan 1877.) koji u svom  satavu ima 11 fakulteta,  zatim Kijotu(osnovan 1897. ) sa 10 fakulteta, i Osaka, (osnovan 1931.),  takođe sa 10 fakulteta. Po rejtingu za njima od državnih unoverziteta doalze Hokaido i Tohoku.    Privatni univerziteti sa najvišim rejtingom su: Tjuo,   Vaseda, Nihon, Mejdzi,  Tkaj i Kansanski univerzitet. U Zemlji izlazećeg sunca  ima i „patuljastih“ visoko obrazovnih institucija  sa jednim ili dva fakulteta na kojima se školuje od 200-300 studenata. Neuniverziteski  sektor visokog  obrazovanja  čine mlađi,  tehnički koledži i škole za specijalne pripreme. Kako primećuju  Vladini službenici iz sektora visokog obrazovanja Japana,  razgranavanje mreže univerziteta  dovelo je do   snižavanje nivoa visokog obrazovanja u ovoj zemlji. Prestižna dioplma   je i dalje  jedinstveni kriterijum  koji primenjuju poslodavci prilikom prijema na posao. Početkom trećeg milenijuma (2001.) startovala je reforma viskog obrazovanja koja   integracijom i objedinjavanjem  u nacionalne unverzitetske koroporacije treba da  dovede do smanjenja broja visoko školskih   ustanova,  što će im omogućiti više samostalpnosti u radu i odčlučivanju. To će doprineti  povećanju odgvornosti fakulteta za kvalitet svojih diploma.

Upis nakon položenih kvalifikacionog i prijemnog ispita 

Na državni univerzitet je moguće stupiti tek nakon završene  pune srednje škole i nakon  kvalifikacionog i prijemnog ispita koji se polažu,  odvojeno, u dva  dela. Na prvom delu (kvalifikacioni i ispit) kandidati centralizovano polažu „Opšti test  uspeha prvog stepena „ koji sprovodi Nacionalni centar za prijem na unverzitet. One koji uspešno polože testove kvalifikacionog,  propuštaju se  na prijemne ispite  koji se organizuju na samim univerzitetima. Kandidat koji dobije najviše ocene na testiranju može da se upiše na najprestižnije univerzitete u zemlji.

Privatni univerziteti samostalno  sprovode prijemne ispite

Treba istaći da privatni univerziteti prijemne ispite sprovode sanmostalno. Najbolji privatni univerzitet u svojoj strukturi imaju sve stepene obrazovalja : mlađe i starije srednje  škole,  pa čak i dečje vrtiće. I ukoliko je kandidat uspešno prošao ceo taj put  od predškolskog do starije srednje škole u sistemu određenog univerziteta,  on se upisuje na fakultet bez polaganja prijemnog ispita.

Striktna podela između opštenaučnih i specijalizovanih disciplina

Karakteristična osobensot organizacije nastavnog procesa  na japanskim unovezitetima  je jasna podela na opštenaučne i specijalizovane discipline.  U prve dve godine svi studenti dobijaju opšteobrazovnu pripremu izučavajući opštenaučne  discipline-istoriju,  filosofiju,  književnost,  nauku o društvu,  strane jezike, a za sve to vreme takođe slušaju predavanja iz svoje buduće struke. Tako tokom prvog,  dvogodišnjeg perioda učenja studenti studenti dobijaju mogućnost da dublje proniknu u suštinu izabrane specijalnosti, a njihovi predavači stiču uverenje u pravilnost opredeljenja i izbor svojih polaznika, pa mogu da  im odrede  naučni potencijal kojim raspolažu. Teorijski,   nakon završetka opštenaučnog ciklusa ( koji traje dve godine) student može promeniti specijalizaciju, pa čak i fakultet. U praksi su takvi slučajevi izuzetno retki i dešavaju se samo u okviru istog fakulteta  pri čemu se kao inicjator jvalja adminisitracija,  a ne stutudent.  Inače,  poslednje dve godine studenti uzučavaju specijalnost koju su odabrali.

Standardizovani rokovi studiranja

Trajanje studiranja na svim univerzitetima je standarizovano. Bazni  kurs visokog obrazovanja    traje 4 godine u svim osnovnim smerovima nastave  i  na svim specijalnostima. Medicina,  stomatologija i veterina se studiraju dve godine duže -   6  godina. Nakon završetka obaveznog kursa sledi  stepen bakalavra-Gakushi. Formalno student ima pravo da bude upisan  na fakultetu 8 godina, što znači da se mogućnot ispisivanje neredovnih studenata sa fakulteta praktično isključuje.  

Ne praktikuje se prelazak sa jednog univerzitea na drugi

Osim u izuzetno retkim slučajevima ne praktikuje se prelazak sa jednog na drugi univerzitet. Pojedni univerziteti, međutim organizuju prijem  stranih studenata na drugu ili treću godinu pri čemu se organizuju specijalni ispiti za prevođenje stranaca (transfer examination).

Nakon završetka univerziteta,  sudenti koji ispoljavaju posebne sklonosti za istraživački rad   mogu produžiti nastavu na stepenu magistra (Shushi) koji traje dve godine. Stepen doktora filosofije (Hakushi)  zahteva tri godine predanog rada magistra,  a punih pet svršenog studenta bez magistarskog zvanja.

Nastavni proces organizovan po semestralnom sistemu

Većina univerzitea organizuje nastavni proces po semestralnom sistemu. Na univerzitetu je ustaljen sistem indeksnih bodova  kojim se ocenjuje obim kursa koji se izučava,  a koji se sastoji od evidentiranja broja  nedeljnih časova  koje student tokom semestra provede na predavanjima ili u laboratoriji. Broj prikupljenih bodova koliko je neophodno sakupiti za dobijanje   stepena bakalavra kreće se od 124 do 150.

Programi magistarskih i doktorskih studija

Program za stepen magistra  podrazumeva pordubljivanje naučne i profesinalne specijalizacije. Posle dvogodišnje nastave po programu    suma prikupljenih ocena na ispitima  i odbrana  disertacije može iznositi do 30 bodova nakon čega  aspirant dobija stepen magistra. Trogodišnji doktorski program za magistra  uknjučuje  nastavni kurs obima 50 bodova i završni ispit   na odbrani  disertacije  na osnovu individulano sprovedenih istraživanja

Studenti dobrvoljci, stranci, studneti-istraživači i kolegijalni istraživači

Pored studenata,  aspiranata i dokotoranata na japanskim visokoškolskim ustanovama se mogu sresti  i dobrovoljni slušaoci, prevedeni studenti,  studenti istraživači i kolegijalni istraživači. Dobrovoljni slušaoci upisuju se na bazičnu   nastavu  ili  na aspireaturu  za izučavanje jednog ili niza kurseva. Prevedeni studenti sa  japanskih ili inostranmih univerziteta pojavljuju se da bi slušali jedno ili više predavanje radi  dobijanja prava na naučno rukovođenje u aspiraturi ili doktorskim studijama   pri čemu im koriste ranije stečeni bodovi. Studenti istraživači (Kenku-sei)  upisuju aspiraturu na godinu ili duže  radi izučavanja neke naučne teme pod mentorstvom profesora  sa tog fakulteta,  ali akademski stepeni im se ne dodeljuju. Na kraju,  kolektivnim istraživačima se nazivaju predavači,  nastavcnici,  naučni radnici i drugi specijalisti  koji izraze želju da će sprovoditi  naučno-istraživački rad pod rukvodstvom profesora sa tog univerziteta.

Politika interncionalizacije  japanskih univerziteta

Japan zbog zatvorenosti svog društva i teškoća u izučavanju jezika  nikad nije pripadao   svetskim lidrima u privlačenju stranih studenata . Međutim,  politika internacionalizacije japanskih visokoškolskih ustanova koja se intezivno sprovodi od 1983.  g.  je dala svoje rezultate.

 Japanski univerziteti pre svega privlače  omladinu iz susednih zemalja, a najviše iz    Kine,  sa Tajvana i Republike Koreje. Međutim sve je više studenata i iz razvijenih zemalja Zapada,  posebno iz SAD čiji broj studenata u Jpanu se kreće oko hiljadu. Strani studenti  su fascinirani velikom tradiionalnom i savremenom japanskom kulturom,  a privlači ih i specifičan nacionalni sistem upravljanja resursima.

Predavači,  istraživači i specijalsiti iz inostranstva

Japan  nastoji da privuče i što veći   broj  prdavača,  istraživača i specijalista iz drugih zemalja. U tom pravcu je još pre deset godina  bio donet zakon po kojemu   inostrani specijalsiti mogu da zauzimaju rukvodeće dužnosti na japanskim visokim školama.   Za strance  koji pretedenduju na te funckije a ne znaju dbro japanski jezik, organizuje se u Međunarodnom  institutu u  gradu Osaki jednogodišnji tečaj japanskog jezika,  a praktikuju se su i stalne konsulatcije za  inostarne studnete. Od 1987. g.  deluje program razmene  predavača JET (Japan Exchange Teaching Programme),  u okviru kojeg  po  hiljadu nastavnika engleskog jezika boravi svake  godine u   Japanu.

Strani studenti se primaju po istim preavilima konkursa kao i domaći

Kandidat je dužan da uz  prijavu priloži i dokumenta da je završio 12 razreda u svojoj zemlji. To znači da ima završenu 11 godišnju školu i da je proveo godiunu dana u koledžu, institutu ili na pripremnom kursu  uključujući i Školu japanskog jezika u International Students Institute  ili Kansai International  Students  Institute. Kandidat ne  može biti mlađi od 18 godina,  a  može da se upiše i onaj koji je   položio ispite po programu International Baccalaureate, Abitur i sl..

Opšteobrazovni ispit za strane studente

Strani studenti su obavezni da polože test  opšteg obrazovanja. Tako na primer verzija tog testa za faultete humnanističkog smera sadrži  proveru znanja iz matematike,  opšte istorije  i engleskog jezika.  Za upis na prirodne nauke polaže se test  u kome se sadrže  pitanja iz matematike, fizike,  hemije,  biologije i engleskog jezika.

Najvažniji test iz japanskpog jezika

Najvažnniji  test koji polažu strani srudenti pri upisu na neki japanaski univerzitzet je onaj iz japanskog jezika  čije polaganje  organizuje  Asocijacija međunardnog obrazovanja u 31 zemlji sveta. Ispit   se sastoji iz tri bloka: provere znanja iz hijeroglifa i leskike (1),  razumevanje  na sluh  (2) i čitanje sa proverom  znanja iz gramatike (3). Ovaj ispit se polaže na četiri nivoa složenosti. Prvi nivo obuhvata izučavanje japanskog jezika tokom 900 časova i znanje 2000 hijeroglifa;drugi: 600 časova i 1000 hijeroglifa ; treći: 300 časova i 300 hijeroglifa; četvrti:  150 časova i 100 hijeroglifa.

Svedočanstvo o položenom testu prvog nivoa iz japanskog jezika važeće za sve  univerzitete

Oficijelni dokumenat o uspešno položenom ispitu pvog nivoa stranim studentima   otvara  vrata za upis na  svim univerziteta u Japanu,  čak i na magistarske studije. Za pojedine univerzitete je dovoljno ako se položi i test drugog nivoa.  Diploma o položenom testu iz japanskog  jezika trećeg nivoa može da bude propusnica strancu jedino za zapošljavnj u nekoj japanskoj firmi.  

Obavezno plaćanje studiranja

Strani sudenti za jednu godinu studiranja na državnom univerzitetu plaćaju školarinu od oko 300 hiljada jena (1$ =122 jena), dok su privatni tri puta skuplji (900. 000 jena). Najsuplje je studiranje ekonomije,  medicine,  filoloških nauka i pedagogije. Troškovi života sudenta koštaju godišnje od 9 do 12 hiljada jena,  zavisno od grada u kome se nalazi univerzitet.

Oko  četiri petine   (80%)stranih studenata u Japanu   uče o svom trošku,  dok jedna petina dobija različite vidoe stipendija. Sudenti mogu pretendovati na Vladinu stipendiju (Japanese  Govemment Scholarship),  stipendiju Japanske asocijacije međunarodnog obrazovanja,  stipendije u okviru programa „Međunarodne uzajmne pomoći“,  stipendije Ministarstva prosvete  u okviru programa stažiranja  i dr. Takođe je moguće dobiti i stipendiju privatnih fondova,  kao na primer fonda Takau  koji je krajem 80-godina prošlog veka osnovao fabrikant Takau Tajken.  Stipendije za studente  strance u Japanu kreću se od 30-40 hilljada jena mesečno,  dok aspiranti mogu računati na sumu od 90 do 100 hiljada jena.

Obrazoanje se nastavlja u korporacijama

Kad završe fakuktet,  Japanci  nastavljaju obrazovanje u korporacijama  koje ih primaju na posao. Sistem „doživotnog najma“ podrazumeva da čovek radi u istoj kompaniji do svojih 55-60 godina.  Prilikom prijema novih radnika korporacije daju  prednost  uspehu sa kojim je kandidat završio fakultet kao i rezultatima  testiranja u koje su bila uključena i pitanja opšte osposobljenosti  i kulture ,  nivo usvojenih humanističkih i tehničkih znanja. Odabrane  kandidate očekuju još razgovori sa psiholozima  kompanije  tokom kojih se ocenjuju kvaliteti njihovih ličnosti  neophodni za uspešno obavljanje poslova kao što su komunikativnost,  spremnost za kompromise,  častoljublje, osećanje odgvornosti,   umenje ulaska u sitem već izgrađenih odnosa i. t. d.

Prijem na rad obavlja se jednom godišnje,  u aprilu. Odmah nakon prijema novi sardnici obavezno prolaze  kroz tečaj  obuke koji obično traje 1-2 sedmice u okviru kojeg spada upoznavanje kompanije,  njeno prozvodnog profila  ili delatnosti, orgnizacione strukture,  istorije razvoja,  tradicije,  koncepcije   budućeg razvoja.

Posle uvodnog kursa za novprimljene radnike nastupa period učenja  koji traje od dva meseca do godinu dana. Proces obuke sastoji se u osnovi iz prakse koja se obavlja u različitim pogonima ili sektorima firme, kuseva predavanja i seminara iz različitih sistema organizacije  proizvodnje, rada,  života, iz specifičnih radnih obaveza budućih organizatra proizvodnje i  upravljača firme. Odnos praktičnih vežbi  i teorijskih predavanja  skoro uvek se ostavruje u korist prvih i to u odnosu od 6: 4  pa čak i do 9: 1.

Obavezna rotacija kadrova

U japanskim firmama je uvedena stalna rotacija  kadrova. Nakon što zapsoleni u dovoljnoj meri  savlada jednu specijalnost, on prelazi na drugo radno mesto na kome proces obuke praktično počinje iznova. Periodična promena  radnih mesta  tokom radnog odnosa,  koja se dešava 3-4 puta, smatra se za najbolji i najefikasniji način doškolovanja  ni povišenja kvalifikacije kadrova. Blagodareći rotacija formiraju se „rukvodioci širokog profila“koji dobro poznaju osobenosti delatnosti mnogih pogona u  kompaniji.

Osim toga, menadžeri u firmama stiču dopunsko akademsko obrazovanje. Oni posećuju kurseve  upravljanja proizvodnje, servisiranja,  proukcije, finansijskog  poslovanja i transakcija, upravljanja kadrovima i međunarodne trgovine.

Tokijski univerzitet,  Todaj (University  of Tokyo)

Tokijski univerzitet (University of Tokyo) ili kako ga još zovu Tojo Dajgaku,  je vodeći naučno-istraživački unverzitetski centar  Japana i jedan od najprestižnijih visokoškolksih ustanova u Aziji. Na rejtingu najboljih univerziteta na svetu  Global universities  ranking iz 2009.  je na 3. ,  a po verziji Times Hogher Education  iz iste godine  na 22. mestu.

Univerzitet ima 11 fakulteta   oko 30.  000 studenata od kojih su 2. 100 strani studenti iz preko 95 zemalja sveta. Više od 2. 700 naučnika iz celog sveta svake godine  borave na  ovom univerzitu na kraćim i dužim istraživačkim studijama.  Todaj se rasprostire na pet kampusa: Hongo (Hongo ),  Komaba (Komaba),  Kasiva (Kashiwa),  Sirokana(Shirokane)i Nakano (Nakano).  

Akademska godina

 Redovna nastava  na svim fakultetima i odsecima na Todaju počinju u aprilu ili u oktobru svake godne. Akademska godina počinje prvog aprila,  a završava se 31. marta sledeće kalendarske   godine. Strani studenti podnose prijave sa svim neophodnim dokumentima najaksnije 6 meseci pre upisa.

Školarina

Za osnovne studije se plaća 480. 000 jena (1$=122 jena),  a studiranje na pravnom fakultetu  je  duplo skuplje  i iznosi 804. 000 jena. Školarina za magistraturu iznosi 535. 000 jena,  za doktorske studije 520. 800 jena. Oni koji se naknadno upišu plaćaju  31. 000 jena za formiranje dosijea i dokumenta, kao i 270. 000 za upisninu.

Tokijski univerzitet ima fakultete praktično za sve naučne discipline i sprovodi istraživanja po celom spektru  nastavne aktivnosti.  

Saradnja sa drugim univerzitetima u svetu

Tokijski univerzitet  ima sklopljene sporazume  o saranji sa više od 200 viskoškolskih ustanova iz   47 zemalja  sveta,  a član je više međunarodnih organizacija  među kojima AEARU (Asocijacija  istraživačkih univerziteta Istočne Azije), APRU (Asocijacije  Tihookenaskih univerziteta),  a takođe i IARU(Međunarodne alijanse istraživačkih  unoverziteta).

Iz istorije Tokijskog univerziteta

University of  Tokyo osnovan je za vreme  vladavine Majdezi 1877.  Spajanjem starih vladini obrazovnih   ustanova   Soheiko (Soheiko) nastalih 1790.  u kojima se izučavalo konfučijanstvo,  Kajsejgo (Kaiseigo,  potiče iz 1855),  Centra za izučavanje zapadne kulture,  a njime je  obuhvaćen i Igakuso (Igakuso,  osnovan  1863.), na kome se izučavala zapadana medicina.  Godine 1866. bio je preimenovan u Carski univerzitet (Tejkoku  dajgaku, Teikoku),  a 1877.  kad je  bio osnovan sistem carskih univerziteta-dobija naziv Tokijski carski univerzitet (Tokjo tejkonu dajgaku,  Tokio  teikoku daigaku). Posle poraza Japana  u Drugom setskom ratu  Carski unverzitet je od 1947.  ponovo vratio svoje ime,  Tokijski Univerzitet (University of Tokyo).

S pojavom novog sistema univerziteta 1949.  Todaj je progutao Prvu višu školu (sad je tu kampus Komaba) kao i bivšu Tokijsku višu školu koje su od tada preuzele obavezu da obučavaju studente prve i druge godine,  dok je kampus Hongo preuzeo polaznike treće i četvrte godine.

Logotip povodom 130. godišnjice osnivanja

Kad je 2007. Todaj  obeležio 130.  godišnjicu osnovanja u čast tog jubileja su bile pripređene  raličite manifestacije za koje je bio urađen specijalni logotip. Taj logotip je u sebi sadržavao koncepciju „žive ploti znanja „ simbolizujući dinamizam znanja i neprestano traganje univerziteta za tim znanjima  kao i njegove napore  za obrazovanje i vapsitanje  novih lidera  i rpofesionalaca.

Struktura Tokijskog univerziteta

Tokom svog postojanja Tokijski unoverzitet je dao svetu šest dobitnika Nobelove nagrade.  U sastavu univerziteta je 11 fakulteta: (pravni,  medicinski, tehnički,  književni,  ekonomski,  umetnički,  pedagoški,  faramaceutski,  istorijski,  i fakultet nauke);15 usmerenja aspirature(humanističke nauke i sociologija,  pedagogija,  pravo i politika,  ekonomija,  nauka i umetnost,  nauka,   tehnika,  biološke nauke u poljoprivreda,  mnedicina, farmaceutske nauke, matematičke nauke,  primenjene nauke,  informatika i tehnologija, međudisciplinarna i informaciona istraživanja i država politika);11 istraživačkih instituta: (institut medicinskih nauka,  istraživanje zemljotresa, istočne kulture, društvenih nauka, privrednih nauka, istoriogeografski institut, mikrobiologije, istraživanja kosmosa,  fizike tvrdih tela,  okeanologije i institut prirodnih nauka);26 osnovih specijalnosti (inovacioni sistemi,  bioinženjering,  infomacioni i komunikacioni  sistemi,  elektronska tehnika,  atomska energetika,  ekonomija,  biznis-administracija, finanasije,  graditeljstvo, arhitektura, mašinogradnja, informatika, aeronautika i astronautika, biotehnologija,  pravo, politologija, sociologija,  medicinske specijalnosti, veterina,  farmacija, pedagogija,  nauka o istočnim kulturama, okeanologija, prirodne nauke,  poljoprivrda i ekološki resursi).

Tečajevi za učenje japanskog jezika

Pri Tokjiskom univerzitetu se ne organizuju kursevi priprema za polaganje japanskog jezika za strance. Postojeći Centar japanskog jezika Univerziteta Tokio oraganizuje tečajeve za usavršavanje znanja studenata. Poželjno bi bilo početi sa uzučavanjem   japanskog jezika  još pre dolaska u Zemlju izlazećeg sunca, ali oni koji se spremaju da uče japanski po dolasku u zemlju mogu pohađati jezičke škole,  a stoji im na raspolaganju i pripremni tečajevi za japanski jezik na privatnim univerzitetima.